Na modernizovanje svetskih vojski potrošeno oko 2.000 milijardi dolara

Bez obzira što je globalna ekonomija oslabila, tokom prošle godine potrošeno je gotovo 2.000 milijardi američkih dolara na naoružavanje, a prva dva mesta na listi po ovakvoj potrošnji zauzimaju Sjedinjene Američke Države i Kina.

Ovoliko novca za vojsku nije potrošeno još od 1988. godine, a tada je još bilo vreme Hladnog rata, navodi se u izveštaju Međunarodnog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI).

Tokom 2020. potrošeno je 1.981 miljardu dolara u rakete, tenkove, municiju i obuku vojnika, navodi se u izveštaju. To je 2,6 odsto više nego godinu dana ranije i to sve uprkos pandemiji korona virusa, čije je suzbijanje prouzrokovalo privredni kolaps.

Izdvajanje za naoružanje iznosi 2,4 odsto globalne ekonomske proizvodnje i to uprkos tome što je, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, proizvodnja zbog korona krize smanjena za 4,4 procenta.

Samo nekoliko zemalja, poput Čilea ili Južne Koreje, smanjilo je sredstva namenjena za naoružanje u korist suzbijanja pandemije. Brazil i Rusija su, u poređenju sa prethodnim planovima, ali ne i prethodnom godinom, takođe smanjili vojni budžet, od toga Rusija za 6,6 odsto.

Više od polovine globalne potrošnje za naoružanje odlazi na SAD i Kinu, koje se u političkom pogledu sve više udaljavaju. Pored toga, skoro svih 30 članica NATO saveza su, kako izveštava SIPRI, povećale izdatke tokom 2020.

Pandemija korona virusa, međutim, u tom kontekstu dovodi do čudnog fenomena: zbog korone je opao bruto domaći proizvod većine zemalja, istovremeno su budžeti za vojsku ostali nepromenjeni – što zapravo znači da se potrošnja za naoružanje povećava.

SAD imaju daleko najveće izdatke za naoružanje u svetu – 39 procenata, što mereno apsolutnim brojkama, iznosi oko 778 milijardi dolara. I to je za 4,4, odsto više nego prošle godine.