Na pomolu rešenje problema mama preduzetnica?

Predstavnici roditeljskih udruženja održali su sastanak sa premijerkom Srbije Anom Brnabić kako bi razmotrili predloge o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Kako za Biznis.rs kaže predstavnica udruženja Bebac.com Jasmina Mihnjak oni su zadovoljni jer su seli za sto da razgovaraju o svim problemima i jer se konačno vidi namera i volja nadležnih da se ozbiljno pozabave ovim zakonom, a sve kako bi se ispravile nepravde koje je on doneo.

„Ono što je najviše odjeknulo jeste probem mama preduzetnica koje su zaista u neravnopravnom položaju u odnosu na žene koje su u radnom odnosu. One su sada ovim zakonskim rešenjem svrstane u ostale kategorije, isto kao i žene koje su angažovane po ugovoru o delu ili ugovoru o privremeno-povremenim poslovima i nemaju više ista prava kao što su imale u prethodnom zakonu“, napominje Mihnjak i dodaje da je i sama premijerka rekla da je to nedopustivo i da nijedna preduzetnica ne sme da bude diskriminisana.

Ipak, izmene koje se odnose na preduzetnice ne tiču se samo ovog zakona. Mihnjak objašnjava, da su ovim mamama uskraćeni porezi i doprinosi tokom odsustva sa rada radi nege deteta i tokom porodiljskog odsustva zbog drugih zakona, kao što su Zakon o radu i Zakon o porezima i doprinosima.

„Takođe, one nemaju mogućnost da budu na plaćenom odsustvu kada rode treće dete, kao što imaju mame u radnom odnosu. Imamo obećanje premijerke da će se pozabaviti ovim pitanjem u razgovoru sa drugim ministarstvima kako bi se ispravila nepravda naneta mamama preduzetnicama“, navodi naša sagovornica.

Obračunski period zarada i dalje nije u potpunosti rešen

Ono što je problem zakona, a oko čega se stavovi udruženja i predstavnika države nisu u potpunosti usaglasili jeste obračunski period naknada zarada.

„Prvobitno, kada je ovaj zakon stupio na snagu, imali smo problem da su žene dobijale 1.000 ili 2.000 dinara platu. To su žene koje su radile svega mesec, dva pre nego što su otišle na porodiljsko odsustvo, odnosno pre nego što je beba došla na svet. Mi smatramo da zaista nijedna mama ne treba, bez obzira koliko je meseci radila, da dobije 1.000 ili 2.000 dinara kao platu. Sada se taj deo ispravlja tako što će svim ženama biti obezbeđen minimalac, ali samo u prva tri meseca rođenja deteta, gde vidimo problem jer se razdvaja porodiljsko odsustvo od odsustva radi nege deteta, a zapravo naknada i u jednom i u drugom slučaju ima istu funkciju – da mama može za taj iznos da vodi račun o sebi i svojoj bebi, odnosno da ima onaj minimum koji joj je potreban“, smatra ona.

Na sastanku je bilo reči i o mamama koje imaju visoka primanja. Naime, kako kaže Mihnjak, one nepravedno imaju ograničenje na tri prosečne zarade, umesto na pet.

Dok se izmene zakona ne usvoje, udruženja će nastaviti da insistiraju da se razmotri mogućnost da se obračunski period smanji sa 18 na 12 meseci jer je to u skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti materinstva, prema kojoj obračunski period, odnosno period koji utiče na to koliku će žena imati platu, ne sme da bude duži od 12 meseci, objašnjava naša sagovornica.

„Tražili smo da se još jednom razmotri budžet koji je predviđen za ovaj zakon i da se izdvoji dodatan novac kako bi se taj obračunski period smanjio sa 18 na 12 meseci“, kaže Mihnjak i dodaje da je zaključak sastanka da razgovori na ovu temu treba da se nastave i da ovo nisu jedine stavke koje treba izmeniti.