Na poskupljenje hrane najviše uticalo povećanje cena u svetu

Hrana je u proteklom periodu poskupela a na to su uticali povećanje cena prehrambenih roba na svetskim berzama, kao i suša koju smo imali prošlog leta, izjavio je zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković.

On je na februarskom predstavljanju izveštaja o inflaciji, na molbu novinara da pojasni poskupljenje hrane i inflaciju prethodnih meseci, rekao da je decembarska međugodišnja inflacija iznosila 7,9 odsto, a rast cene hrane je deo te inflacije, piše Politika.

Trajković je istakao da je glavni faktor poskupljenja hrane bilo povećanje svetskih cena i da je od početka pandemije svetska cene žitarica zabeležila rast od 45 odsto.

„To je berzanska roba i kada ona poskupi, onda automatski rastu i njene cene na domaćem tržištu”, rekao je Trajković.

Dodao je da su svetske cene uljarica, pre svega soje i suncokreta, za dve godine porasle za 80 odsto, a to je direktno uticalo na cene ulja i brojnih proizvoda iz oblasti prerađene hrane. Povećane su i svetske cene mleka i šećera i to za oko 30 procenata.

„Imali smo još jedan faktor na koji je nemoguće uticati, a to je suša. Kada je reč o procenama za naredni period, očekuje se da će nova poljoprivredna sezona biti prosečna i nešto bolja od prethodne, a trebalo bi da dođe do pada cena i prerađene i neprerađene hrane”, rekao je on.

Dodao je da to posebno važi za period od drugog tromesečja a pre svega od trećeg i četvrtog kvartala.

„Zato očekujemo da se međugodišnja inflacija do kraja ove godine vrati na nivo između 3,5 i četiri odsto, a tu je ključna poljoprivredna sezona. Ako bi ona bila bolja od prosečne mogli bismo čak do kraja godine da imamo inflaciju i ispod tri odsto”, naglasio je Milan Trajković.

Dodao je da ako bi se pak ponovila lanjska suša, inflacija bi se još neko vreme zadržala na nivoima oko gornjih ciljanih vrednosti.