Nada da je kraj pandemije blizu preti da poskupi infrastrukturne radove

Dešavanja na svetskim tržištima metala poslednjih meseci nikoga u ovoj industriji ne ostavljaju bez reakcije. Jedni, poput proizvođača kako onih u Kini,  Hong Kongu ili SAD, zadovoljno trljaju ruke, zbog izvesnog povećanja prihoda i nade da će im se odobriti povećanje marže za preradu u narednom periodu, dok drugi, pre svih kupci ovih proizvoda i investitori već ulaze u laganu paniku.

Bakar se ovih dana, na svetskim berzama, popeo na nivo iznad 9.000 američkih dolara po toni, prvi put u poslednih devet godina, a veruje se da bi uskoro mogao dostići i vrednost od 10.000 američkih dolara po toni. Investitori koji se bave bakrom tvrde da će potražnja ovog metala rasti i u narednim godinama, sve dok vlade širom sveta budu pokretale izrazito finansijski snažne programe podsticaja usmerenih na obnovljivu energiju i infrastrukturu električnih vozila, koji će zahtevati i ogromne količine sirovine.

Pritisak na cenu bakra mogla bi dodatno da osnaži i moguća odluka vodećih dobavljača koji prerađuju sirove rude u rafinirani metal. Naime, naknade za obradu bakra trenutno iznose svega 45,50 dolara po toni, što je najniži iznos još od 2012. godine, te je oni smatraju na dalje neisplativom.

Kako se inflatorna očekivanja, sa sve većom imunizacijom stanovništva širom sveta i nadom u okončanje pandemije, povećavaju, uskoro se, tvrde stručnjaci, može očekivati da se rekordna cena bakra, kao i drugih metala infiltrira u cene krajnjih proizvoda, povećavajući tako troškove vladama širom sveta koje, kao po dogovoru, sve imaju velike planove za ulaganja u infrastrukturu.

Među državama koje su ušle u velike infrastrukturne nacionalne projekte nalazi se i Srbija. Ograničenih resursa, uz dodatna zaduživanja na domaćem i međunarodnim tržištima i sa javnim dugom od gotovo 57 odsto bruto domaćeg proizvoda, Vlada Srbije najavila je za ovu godinu infrastrukturne projekte vredne čak 210,8 milijardi dinara.

„Trenutni deficit metala na svetskom tržištu je posledica smanjene tražnje zbog neizvesnosti koja prati pandemiju korona virusa i novogodišnjih praznika u Kini. Trebalo bi da bude privremenog karaktera. Sa druge strane, ogromne količine novca koje su Vlade razvijenih zemalja opredelile kao pomoć svojim poslovnim kapacitetima i najave velikih infrastrukturnih ulaganja, naročito u segmentu ‘zelenih’ tehnologija, podstiču viša srednjoročna i dugoročna očekivanja da će uslediti povećana tražnja u post-Covid periodu.  Na značajne infrastrukturne i ostale projekte koji se realizuju u Srbiji ova privremena dešavanja na svetskim berzama metala i nemetala ne bi trebalo da imaju izražene negativne uticaje, niti da dovedu do deficita u nabavci potrebnih količina proizvoda od gvožđa i bakra“, procenjuje za portal Biznis.rs Vladimir Milovanović, dugogodišnji prvi čovek „Energoprojekta“; danas direktor kompanije „Beo čista energija“ iz Beograda.

Milovanović smatra da se, na kratak rok, ništa dramatično neće dešavati.

„Eventualno, ako se u dužem periodu zadrži viši nivo cena, doći će do povećanja investicionih ulaganja, jer će investitori morati da nadoknade izvođačima razlike u cenama, ukoli su izvođači bili dovoljno oprezni i ugovorili korekcije cena primenom kliznih skala“, objašnjava Milovanović.

Na pitanje da li će ova dešavanja na duži rok remetiti planove investitora, a pre svih, vlada da nastave investicione cikluse, Milovanović kaže da je teško očekivati da privremeni poremećaji mogu da poremete investicione planove.

„Za očekivanje je da se cene stabilizuju, kada se formira stabilna tražnja na srednji rok“, konstatuje on.