Naglo raste cena uglja, sirovine koja je sve više na lošem glasu

Rastuća potražnja za električnom energijom, infrastrukturni problemi i skok globalnih cena gasa izazvali su neočekivani rast cena za robu koja je trenutno „globalno omražena“.

Australijski ugalj za ogrev u luci Njukasl, inače reper za ogromno azijsko tržište, ove godine je zabeležio rast cene od čak 106 odsto, na više od 166 američkih dolara po toni, prema najnovijoj nedeljnoj proceni agregatora cena na robnim berzama, Argusa.

Da bi se vanredan rast cena termalnog uglja stavio u neki kontekst, treba ga uporediti sa kretanjem vrednosti referentne sirove nafte Brent, jedne od retkih aktiva koja je ove godine zabeležila uporedne dobitke. Fjučers ugovori o isporukama nafte poskupeli su 33 procenta međugodišnje, prenosi CNBC.

Ipak, dok kreatori politike i poslovni lideri neprestano ponavljaju koliko su posvećeni svojim ciljevima da reše sve dublju klimatsku krizu, mnogi se i dalje oslanjaju na fosilna goriva da bi držali korak sa rastućom tražnjom u energetici.

Ovi tržišni rezultati dešavaju se uporedo sa objavljivanjem najnovijeg izveštaja UN o klimi, tj. o brzini i razmerama klimatske krize. Međunarodni panel o klimatskim promenama, održan 9. avgusta, upozorio je da bi ključna granica prosečne temperature vazduha na planeti od 1,5 stepeni Celzijusa mogla biti probijena za nešto više od jedne decenije bez trenutnog, brzog i opsežnog smanjenja emisije gasova staklene bašte.

Direktorka odeljenja za prirodne resurse u bonitetnoj i analitičkoj kući Fitch Ratings, Julija Bučneva (Iulia Buchneva), rekla je za CNBC da termalni ugalj ostaje ključni globalni izvor energije, ističući da ta roba i dalje ima više od 35 odsto udela u globalnoj proizvodnji energije.

„Očekujemo da će se učešće uglja u proizvodnji energije smanjivati usled programa energetske tranzicije, međutim to će imati dugoročni uticaj na tržište. Nasuprot tome, u srednjoročnom periodu očekuje se porast potražnje za ugljem na tržištima u razvoju sa manje strogim ekološkim propisima i planovima, posebno u Indiji, Pakistanu i Vijetnamu, gde energija dobijena iz uglja dominira proizvodnjom“, rekla je Bučneva.

Poređenja radi, Bučneva je rekla da, budući da SAD i EU čine samo 10 odsto ukupne svetske potražnje za ugljem, očekivano smanjenje u ovim regionima neće imati presudan uticaj na globalno tržište.