NAJSKUPLJI STAN U SRBIJI PRODAT ZA SKORO 9.000 EVRA PO KVADRATU Da li je dobro vreme za kupovinu i prodaju nekretnina?

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji i u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je u Beogradu na vodi i iznosio je 8.754 evra, a za isti stan izdvojeno je i najviše novca – 1.426.888 evra, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Prvih 13 najskupljih stanova po kvadratu takođe je prodato u Beogradu na vodi.

Stiče se utisak da pandemija nije uticala na tržište nepokretnosti, naročito u drugoj polovini 2020. godine, kaže za Biznis.rs Dragana Milićević, predstavnica Republičkog geodetskog zavoda.

„Kada se pogleda cela 2020. godina vidimo blaži pad u prvom kvartalu, nešto veći pad u drugom, već u trećem i četvrtom kvartalu vidimo oporavak. Dakle, u poređenju sa drugim kvartalom, u trećem je Republičkom geodetskom zavodu dostavljeno 14.000 ugovora više, što govori da se tržište nepokretnosti i te kako brzo oporavilo“, navodi Milićević.

Republičko geodetskom zavodu, kako napominje, u četvrtom kvartalu 2020. godine dostavljeno je nešto više od 44.000 ugovora, što je na mesečnom nivou prosek od 14.900.

Najskuplji stanovi najbrže se prodaju

Pored paprenih cena luksuznih stanova, ništa niže nisu cene garažnih mesta, ali ni poslovnog prostora na ekskluzivnim lokacijama.

I najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je u Starom gradu, po ceni od 220.000 evra, tačnije 11.000 evra po kvadratu. Kada je reč o garažnom prostoru, najskuplji kvadrat prodat je u novogradnji u kompleksu Novi Dorćol za 2.606 evra po kvadratu i koštao je 31.276 evra. Najskuplje kuće bile su u opštini Savski venac, gde je najviša ugovorena cena iznosila 1.850.000 evra.

„Najskuplji stanovi najbrže se i prodaju. Uvek se pre nađe kupac za stanove sa velikom kvadraturom i ekstra cenom. To nije veilki broj nekretnina, ali se one nekako brže prodaju čak i u odnosu na manje stanove“, kaže za naš portal Kaća Lazarević, agent i suvlasnik agencije za nekretnine.  

Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je za stan u Ulici Kralja Petra u opštini Stari grad, 4.452 evra, dok je najviše novca u starogradnji izdvojeno za stan u Francuskoj ulici u istoj opštini, koji je plaćen 400.000 evra.

Cene ne padaju, uprkos pandemiji

Iako su mnogi očekivali da će cene stanova zbog epidemije korona virusa pasti, to se nije dogodilo. „Pandemija je doprinela da tržište nekretnine oživi, pa se može reći da nikada bolju prodaju nismo imali, čak smo prevazišli i onaj period pre pandemije koji je bio u samom vrhu. Sada je promet još bolji, samo zakup ne ide istom brzinom i po onim cenama koje su na tržištu bile pre pojave virusa“.

Prema izveštaju RGZ, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nekretnina iznosio je više od 1,3 milijarde evra pri čemu se 54 odsto novca odnosilo na promet stanova. Iako je promet vikendica u odnosu na treći kvartal 2020. godine opao i to za 29,5 odsto, prodaja vikendica u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine bila je veća za 42,1 procenat.

Iako su krediti povoljni, najviše keš kupaca

Kada je kupovina u pitanju, treba razdvojiti starogradnju i novogradnju, objašnjava naša sagovornica. Za novogradnju postoji još uvek veliko interesovanje jer uz takav stan kupci uvek mogu da kupe garažu ili podignu kredit.

„Krediti su sada vrlo povoljni jer su niske kamatne stope i više banaka usvojilo je preporuku Narodne banke Srbije za učešće od deset, umesto 20 odsto. To mladi ljudi koriste jer im je rata za stan u istom iznosu kao i renta koju su plaćali kada su zakupljivali stanove“, navodi Lazarević.

Ipak, zanimljivo je da kada je reč o vrsti plaćanja, u Srbiji se u prometu najviše koristila gotovina. Kako pokazuje izveštaj RGZ, u četvrtom kvartalu prošle godine nepokretnosti su u 86 odsto slučajeva plaćane u kešu, a u 14 odsto slučajeva iz kreditnih sredstava. Najveći udeo gotovinskog plaćanja bio je u Kragujevcu – 80 odsto, u Beogradu 76 i Novom Sadu 77 procenata.

Kada je reč o prodaji, Lazarević savetuje da ukoliko se pojavi dobar kupac, koji ponudi dobru cenu, nekretninu svakako treba prodati. Međutim, ukoliko prodaja ne ide onom dinamikom koju je prodavac očekivao onda treba dobro razmisliti šta je zapravo realna cena. „Realna cena je uvek ona za koju bar tri kupca daju istu ponudu. To je siguran pokazatelj“, zaključuje Lazarević.