Najteže posledice pandemije u turističkim zemljama, ocenjuje MMF

Pandemija će najviše oštetiti zemlje koje ekonomski zavise od turizma, ali njen uticaj tokom ostatka decenije neće biti tako loš, kao posledice finansijske krize iz 2008. godine, ocenio je MMF. Turistički zavisne zemlje sa Pacifika najviše će izgubiti zbog pandemije, a tržištima u razvoju preti dužnička kriza.

MMF očekuje da će globalna proizvodnja biti za oko 3,0 odsto niža 2024. godine nego što je predviđeno pre pandemije korona virusa, prenosi Guardian. Očekuje se da će ubrzana vakcinacija u SAD, Kini i Velikoj Britaniji povećati prognozu rasta MMF za ovu i narednu godinu, uprkos trećem talasu širenja zaraze u Evropi i Južnoj Americi.

U svom poslednjem ekonomskom izveštaju u januaru, MMF je ocenio da je globalna ekonomija na putu oporavka od pada BDP za 3,5 odsto u 2020. godini, jer će rast BDP u 2021. biti 5,5 procenata, što je nešto više od prognozirane vrednosti iz oktobra prošle godine.

U rezimeu svojih dvogodišnjih svetskih ekonomskih izgleda, koji će biti objavljen sledeće nedelje, MMF navodi da zamrzavanje poslovnih investicija u prvim mesecima pandemije, smanjenje potrošnje u većini zemalja, kao i rast nezaposlenosti mogu imati dugoročne posledice po oporavak.

Izvršna direktorka MMF Kristalina Georgijeva upozorila je da će efekti poremećaja poslovanja biti neujednačeni i da će najštetnije delovati na tržišta u razvoju, kojima preti dužnička kriza. Prema njenim rečima, prenošenje sredstava iz lokalnih valuta u dolare “predstavlja veliki izazov, posebno zemljama sa srednjim dohotkom sa velikim potrebama za spoljnim finansiranjem i povišenim nivoom duga“.

MMF je ocenio i da će put oporavka takođe biti izazov za siromašnije zemlje, koje su se u velikoj meri oslanjale na neke od najteže pogođenih industrija, poput turizma. To važi za Karipska i ostvra na Tihom okeanu kojima se prognozira 10 odsto manji BDP u 2024. u odnosu na projekcije pre pandemije.

“Za razliku od onoga što se dogodilo tokom svetske finansijske krize (2008. godine) očekuje se da će tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju imati dublje ožiljke od naprednih ekonomija, a da će gubici biti najveći među zemljama sa niskim prihodima“, navedeno je u dokumentu.

Pandemija bi takođe mogla imati veći uticaj na tržište rada u srednjoročnom i dugoročnom periodu, jer su radnici prisiljeni da napuste krizne sektore, odnosno industrije u kojima su neophodni kontakti među ljudima, dok se favorizuju i šire digitalni procesi.