Najuspešniji Jugopetrol CG i Holdina, INA i Lukoil u gubicima

Prošle, a i veći deo ove godine, naftne kompanije širom sveta suočavale su se sa brojnim izazovima. Namere mnogih država da ubrzaju tranziciju ka održivoj budućnosti i zelenoj ekonomiji stvorile su visok stepen neizvesnosti za poslovanje naftnih kompanija. Ako se tu doda i kriza izazvana pandemijom korona virusa i drastičnog smanjenja prometa roba i usluga, jasno je da ne postoji naftna industrija koja je prošlu godinu završila uspešno. Iako se može reći da se tržište nafte i naftnih derivata revitalizovalo u 2021. godini, čini se da, kada je u pitanju ova industrija, barem u skorije vreme neće biti povratka na staro poslovanje, promete i profite.

Region Zapadnog Balkana nije ni po čemu zaostajao u pogledu efekata krize i nove, zelene agende u odnosu na ostatak Evrope i sveta. Naftne kompanije sa ovih prostora delile su gotovo sudbinu svih firmi koje posluju u malim, otvorenim i uvozno zavisnim ekonomijama. I pored toga, obzirom da su u pitanju predstavnici strateški impresivne industrije, one još uvek imaju relativne potencijale i mehanizme da se prilagođavaju novim uslovima.

Tako je u Crnoj Gori, zemlji koja se danas nosi sa javnim dugom od preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, prema podacima regionalne bonitetne kuće CompanyWall, na bazi dostavljenih finansijskih izveštaja za 2020. godinu, najveća kompanija po prihodima Jugopetrol. Ona je ostvarila 87.011.466 evra prihoda u 2020. godini. Slede je takođe snažni naftaši – INA (72.941.909 evra prometa), Petrol Crna Gora (24.302.770 evra), Lukoil CG (23.146.026 evra) i Avio petrol (22.972.452 evra).

Prema proceni analitičara portala Biznis.rs, ako promet crnogorskih naftaša uporedimo sa kompanijama iz susedne Bosne i Hercegovine, u startu se vidi ogromna razlika, zbog nesrazmere u veličini tržišta između dve zemlje.

U Crnoj Gori – pet najvećih učesnika na tržištu nafte i naftnih derivata ima ukupne prihode od 230.374.623 evra. U BiH je prihod najvećih pet puta veći, odnosno 1.166.677.542 evra. Ali, ako posmatrane prihode pet najvećih u dve države stavimo u odnos po glavi stanovnika, videćemo da BiH ima 3,301 milion stanovnika, a Crna Gora 622.000 – odnosno baš pet puta manje. Iz ovoga se može zaključiti da su, zapravo, ova dva tržišta vrlo slična, ocena je analitičara portala Biznis.rs.

Prema podacima CompanyWall-a, a na osnovu dostavljenih finansijskih izveštaja za prošlu godinu, u BiH je, po prometu, najveća naftna kompanija Holdina (435.637.811 evra), a prate je Hifa oil (200.233.840 evra), G petrol (197.227.234 evra), Petrol BiH (178.783.027 evra) i Hifa petrol (154.795.630 evra).

U prošloj, za naftne kompanije posebno turbulentnoj godini, najveća crnogorska firma u sektoru nafte i naftnih derivata – Jugopetrol, ostvarila je dobit od 2.570.008 evra. Međutim, za puno razumevanje stanja na ovom tržištu, treba, imati u vidu da su dve od pet najvećih ostvarile gubitak (INA i Lukoil).

I tamo gde je ostvaren profit, profitna ostvarenja pet najvećih naftnih kompanija u Crnoj Gori nisu na zadovoljavajućem nivou. Naime, profitna marža, odnosno udeo profita u prihodima je svega 1,02 odsto. Dakle, posmatrano na nivou pet najvećih igrača na tržištu naftnih derivata u ovoj državi, da se desilo bilo kakvo negativno pomeranje parametara, odnosno troškova ili prihoda za još samo jedan procenat, njihov prosek na tržištu Crne Gore bi bio negativan.

Analitičari portala Biznis.rs smatraju da pet najvećih naftnih kompanija u BiH ima bolja prosečna ostvarenja, u odnosu na crnogorske kompanije. Njihova profitna marža, odnosno udeo profita u prihodima je 2,66 procenata. To je dva i po puta bolji rezultat u odnosu na njihove crnogorske kolege, što znači da su bosanske kompanije mnogo bolje upravljale svojim troškovima u periodu krize.

(sledi: Koliko godina je potrebno naftašima Crne Gore i BiH da vlasnicima vrate uloženo)