NAJVEĆI INVESTITOR U SRBIJI JE EVROPSKA UNIJA Više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava uloženo u proteklih 13 godina, podseća Fabrici

Evropska unija je već duže vreme ubedljivo najveći donator, trgovinski partner i investitor u Srbiji, ali i u celom regionu Zapadnog Balkana, izjavio je šef delegacije Evropske unije u našoj zemlji Sem Fabrici.

Od početka pristupne faze 2007. godine Srbija je od poreskih obveznika EU dobila 4,17 milijardi evra bespovratnih sredstava, što je 300 miliona evra godišnje pomoći direktno za našu zemlju, uz dodatnu podršku kroz regionalne programe.

„Srbija je među prvim zemaljama na svetu po veličini pomoći koju prima od EU“, kazao je Fabrici za Tanjug, ističući da su tih 4,17 milijardi evra grantovi odnosno bespovratna sredstva, pa naša zemlja nikada ne mora da ih vrati.

Grantovi EU se u mnogim slučajevima, naročito u infrastrukturi, kombinuju sa povoljnim zajmovima Evropske investicione banke (EIB), kreditne banke EU, koji su, prema rečima Fabricija, na međunarodnom planu najjeftiniji, sa najdužim periodom otplate i grejs periodom.

„Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je instrument finansiranja EU. Finansijski sistem koji se koristi kombinuje grantove EU sa povoljnim zajmovima od EU – preko Evropske investicione banke – i poluga je finansiranju od drugih vodećih međunarodnih finansijskih institucija, kao što su EBRD, Razvojna banka Saveta Evrope i KfW. Ukupni investicioni portfelj EU preko WBIF treba da podstakne više od 20 milijardi evra javnih investicija na Zapadnom Balkanu“ pojasnio je Fabrici.

Srbija ima korist od 39 projekata u okviru WBIF-a u vrednosti od preko 210 miliona evra, koji će podstaći investicije od 5,4 milijardi evra, a primeri su izgradnja puta Koridor X, koji je završen 2019, Autoput mira, modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad.

EU je do sada za ove projekte obezbedila više od 74 miliona evra bespovratnih sredstava. Ta sredstva se kombinuju sa zajmom od EIB-a od 134 miliona evra pod veoma povoljnim uslovima (dospeće 25 godina; grejs period 5 godina; kamatna stopa 0,8-1,2 odsto bez provizije na angažovana sredstva i drugih troškova).

U okviru WBIF nekoliko deonica Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, poput dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca, dobio je rant od 6 miliona evra od EU, u kombinaciji sa zajmom od 14 miliona evra povoljnog zajma od KfW.

Među projektima koji se odnose na životnu sredinu tu je unapređenje beogradske fabrike vode Makiš, za šta je EU je obezbedila bespovratni grant od 3 miliona evra, što je dopunjeno grantom i zajmom od EBRD-a u vrednosti od 14 miliona evra.

Finansiranje od strane EU podleže najboljim standardima u pogledu transparentnosti, upravljanja i alokacije sredstava, kroz konkurentno nadmetanje, što omogućava Srbiji da dobije najbolje radove i usluge od najjeftinijih ponuđača, pod najjeftinijim uslovima, a i naše kompanije imaju jednake šanse u nadmetanju za ugovore.

Neki projekti, pomenuti tokom nedavne posete američke delegacije DFC Beogradu, već se realizuju sa Evropskom unijom.

„Primera radi, EU je pružila tehničku pomoć za ceo Autoput mira i na zahtev Srbije već je odobrila 230 miliona evra za finansiranje prvih deonica autoputa između Niša i Pločnika – takozvana deonica jedan, 50 miliona evra bespovratnih sredstava plus 100 miliona evra zajma od EIB, plus 80 miliona evra zajma od EBRD. Tender je planiran da se objavi pre kraja 2020, a radovi bi trebalo da počnu u drugom kvartalu 2021“, ističe Fabrici.

To važi i za železničke veze između Beograda i Prištine. Evropska unija radi sa Vladom Srbije na dve železničke trase: Niš- Doljevac-Priština, za šta je na zahtev Srbije, EU već obezbedila 44,7 miliona evra u grantovima za modernizaciju i rekonstrukciju deonice Niš – Brestovac (23 km), koja obuhvata i poddeonicu Niš-Doljevac (13 km).

„To je 44,7 miliona evra bespovratnih sredstava za projekat koji ukupno košta 61,6 miliona evra. Izgradnja je već u toku – ugovor za radove je potpisan u decembru 2019. Izvođač radova je započeo pripremne aktivnosti na gradilištu u septembru 2020. Druga je trasa Beograd – Stalać – Kraljevo – Rudnica – Kosovska Mitrovica – Priština za šta je, na zahtev Srbije, EU takođe već odobrila grant od 1,4 miliona evra za prethodnu studiju opravdanosti za rekonstrukciju i modernizaciju deonice Stalać – Kraljevo – Rudnica„, naglasio je šef delegacije EU u našoj zemlji.

Ekonomski plan za oporavak regiona

U maju na samitu u Zagrebu, lideri EU i Zapadnog Balkana prepoznali su esencijalnu podršku koju je EU pružala Zapadnom Balkanu tokom pandemije, a Evropska komisija je dobila zadatak da pripremi ekonomski plan za oporavak regiona koji će biti predstavljen na jesen.

„Odgovor na to je ekonomsko-investicioni plan“ istakao je Fabrici, pominjući i najavu predsednice ECB da će Evropska komisija uskoro predstaviti paket za ekonomski oporavak Zapadnog Balkana.

Finansijska snaga tog paketa biće, prema njegovim rečima, kombinacija grantova iz Instrumenta za predpristupnu pomoć III (2021 – 27), zatim preferentnih investicija od finansijskih institucija Tima Evropa, kao što je Evropska investiciona banka i pristupa Evropskom fondu za održivi razvoj – svetskom fondu za podršku ulaganjima.

„Evropska unija i Srbija su davnih dana združile snage da modernizuju i razviju zemlju. Naša posvećenost je čvrsta i ima dugoročni cilj. Pristupanje je konačan cilj i deo je šire politike EU za Zapadni Balkan. Novi ekonomsko-investicioni plan će predstavljati instrument koji će podstaći snažan ekonomski potencijal regiona i pospešiti privrednu i trgovinsku saradnju“ zaključio je Sem Fabrici.