Nakon raspada SFRJ bogataši uvećali svoje bogatstvo

Prelaz iz socijalizma u kapitalizam u zemljama bivše Jugoslavije obeležen je značajnim porastom nejednakosti. Svih šest republika – Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija imaju slične trendove, piše Bankometar.

Udeo nacionalnog dohotka koji je završio kod jedan odsto najbogatijeg stanovništva povećao se između 1989. i 2019. u svim bivšim jugoslavenskim republikama.

Slovenija, Hrvatska i Crna Gora imale su najizraženiji rast bogatstva najbogatijih, s oko četiri do pet odsto ukupnog nacionalnog dohotka.

Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Makedoniji, s rastom od oko dva postotna boda nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je između i imala je rast za oko tri postotna boda.

Istovremeno, udeo nacionalnog dohotka koji doseže 40 odsto od najsiromašnijeg stanovništva smanjio se u svim republikama.

U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori, pad je iznosio oko tri do četiri postotna boda ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine.

U Bosni i Hercegovini i Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 postotnih bodova. Samo Hrvatska nije zabeležila značajniji pad, udeo od 40 odsto najsiromašnijih u ukupnom bogatstvu tamo se smanjio za samo 0,3 postotna boda.

Konačno, porast učešća prihoda kod jednog procenta stanovništva u ovo vreme se odrazio na pad učešća kod najsiromašnijih, 40 odsto stanovništva. Udeo prihoda preostalih 59 procenata stanovništva i dalje je uglavnom stabilan.

Jedini izuzetak je Hrvatska, gde je povećanje učešća nacionalnog dohotka među jedan odsto najbogatijih išlo ponajprije na štetu prosečnih 59 procenata stanovništva.