Napravljena prva kuća od konoplje u Srbiji

U zemlji koja je proizvodila konoplju na više od 60.000 hektara i industrije koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi – nije ostalo ništa. Srbija je šezdesetih godina prošlog veka bila lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje kao što su užad, plastika, čajevi i papir, i još mnogi drugi. Međutim, ono što je najzanimljivije, od konoplje se mogu praviti i kuće. Upravo je pilot projekat kuće od konoplje realizovan prvi put u Srbiji, i to u netaknutoj prirodi Homoljskih planina.

„Godinama sam bio u potrazi za savršenim materijalom za kuću iz koje nema potrebe da se izlazi, jer omogućava i daje sve resurse. Moja zamisao je da ova kuća bude samoodrživa od ekoloških materijala, koja će da podrži zdravlje svih ukućana u njoj. U sklopu te kuće nalazi se staklenik ukopan u zemlju, i on nam pruža sveže plodove nadohvat ruke. Takođe, ova kuća poseduje i sistem za skupljanje kišnice, kao i solarne panele koji nam obezbeđuju energiju“, objašnjava za Biznis.rs Predrag Milosavljević iz firme Serbona Group.

Kako kaže, kuća od konoplje se gradi tako što se prvo uradi konstrukcija – noseći stubovi, koji mogu biti od drveta, metala ili betona. Posle te faze rade se instalacije, odnosno razvlače se kablovi za vodu i struju, i stavljaju se oplate.

„Konoplja se meša u posebno napravljenim mešalicama sa krečom i dobija se vlažna smesa od koje se pravi konopljin zid izjedna, tako što se puni u oplate. Njih možete odmah da skinete i posle nekih mesec dana zid je u potpunosti suv u zavisnosti od njegove debljine. Ovim postupkom izbegavate nepotrebno štemovanje zbog provođenja instalacija. Ovakav zid ’diše’, a malterisanje može da se uradi samo sa jedne strane, a enterijer da se pređe prirodnim krečom, ukoliko se želi dobiti beo i gladak zid, ili se može uraditi malterisanje konopljom“, ističe naš sagovornik.

Kako Milosavljević napominje, ovakav zid je otporan na vlagu, nije zapaljiv i fenomenalan je zvučni izolator. Takođe, kako kaže, od konoplje se mogu praviti konoblokovi koji služe za gradnju zgrada.

„Kuće od konoplje namenjene su svima koji žele da žive u zdravim i ekološkim objektima. Ovakva gradnja postaje sve dostupnija, a što je veća potražnja za njima, biće i sve pristupačnije. U mom konceptu ideja je da se ovakve kuće grade na periferiji grada, u prirodi, i da same sebe isplaćuju. Ideja je da svaka kuća po mom projektu bude samoodrživa, i da uz sebe ima posađenu kulturu od koje domaćinstvo prihoduje, odatle potiče i naziv projekta – Kuća kao biznis“, otkriva Milosavljević.

On dodaje da je prednost ovakve gradnje u tome što može bilo ko da je napravi, i da u toj gradnji može da učestvuje cela porodica.

„Mi smo napravili sa decom prvu kućicu za mališane, gde su i oni učestvovali u celom procesu zajedno sa nama. Time su naučili da je kuću moguće imati i da nije potrebno da je otplaćujemo 30 godina, kao što to sada radimo. Ova kuća, kao i sve ostale, ima istu noseću konstrukciju (metalnu, drvenu ili betonsku), samo je ispuna zidova od konoplje. Ova stavka nema nikakve veze sa legalizacijom, niti posredno ni neposredno utiče na nju. Svi administrativni zahtevi i dozvole obavljaju se regularno. Kuće od konoplje su mnogo čvršće, otpornije na požare i zemljotrese, i svetu postaju sve veći hit“, navodi naš sagovornik.

Milosavljević je naglasio da je ideja ovog koncepta da se sve više rade ekološki samoodrživi objekti.

„Srž projekta jeste da uz svaku kuću projektujemo i staklenik od kojeg se ima prinos, a ako se nalazi dalje od grada, onda da u svom sklopu ima i jedan ili više hektara neke biljne kulture. Moja vizija je da se prave takva naselja i da se na taj način uposle ljudi koji žive u tom kraju da održavaju takva imanja. Ovo je idealno za one koji kupe ovakvu kuću sa imanjem, jer mogu da je izdaju i da zarađuju i na taj način“, istakao je on.