Narodna banka zbog inflacije povlači novac

Iako je rast cena na malo najviši u poslednjih desetak godina Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da još ne povećava referentnu kamatnu stopu, koja je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije. Opredelila se da višak likvidnosti povuče sa tržišta repo operacijama.

„Pored održanja stabilnosti kursa dinara prema evru, što je veoma važan stub stabilnosti bazne, a preko toga i ukupne inflacije, NBS je od sredine septembra, reagovala smanjenjem ekspanzivnosti monetarne politike, odnosno pooštravanjem monetarnih uslova. Fleksibilnost domaćeg monetarnog okvira omogućila je NBS da reaguje primenom nekoliko instrumenta, uz istovremeno zadržavanje referentne kamatne stope i koridora osnovnih kamatnih stopa na nepromenjenom nivou”, odgovaraju iz centralne banke za Politiku. Dodaju da je do sada preduzeto nekoliko aktivnosti u smeru smanjenja ekspanzivnosti monetarne politike.

Za početak – od oktobra 2021. godine prestali su sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, kojima je, prethodno, bankama obezbeđivana dinarska likvidnost na rok od tri meseca, po veoma povoljnim uslovima, odnosno s kamatom od 0,10 odsto. Na ovaj način, u poslednjem tromesečju 2021. godine iz bankarskog sektora povučeno je 49,4 milijardi dinara. To je jedan od načina kojima je NBS uticala na povlačenje dinarske likvidnosti.

„Takođe od oktobra 2021. godine smo postupno, ali kontinuirano, krenuli u povećanje osnovne kamatne stope kojom se utiče na kretanja na međubankarskom novčanom tržištu (prosečne ponderisane repo stope), kao i povećanja procenta viškova likvidnosti koje NBS povlači od banaka na nedelju dana. Na svojim glavnim operacijama, aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, kojima povlačimo viškove dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora, povećali smo prosečnu ponderisanu repo stopu”, naveli su u NBS.

Nakon što je u prvih devet meseci prethodne godine ova stopa iznosila 0,11 odsto, do 19. januara 2022. ona je povećana na nivo od 0,63 procenta. Stoga je, u navedenom periodu repo stopa, koja predstavlja de fakto ključnu kamatnu stopu za domaće novčano tržište, uvećana za 52 bazna poena, što je jednako dva uobičajena povećanja referentne kamatne stope od po 25 baznih poena.

Sem toga, na nedeljnom nivou NBS povećava obim, kao i procenat viškova dinarske likvidnosti koje, putem aukcija repo prodaje, povlači sa tržišta. Prosečno stanje ovako povučenih viškova u prvih devet meseci 2021. godine iznosilo je 40 milijardi dinara, dok prosečno stanje u periodu od početka oktobra, od kada NBS smanjuje ekspanzivnost monetarne politike, do danas iznosi 72,9 milijardi dinara što je porast za oko 82 odsto.

Procenat viškova dinarske likvidnosti koji NBS povlači od banaka na nedeljnom nivou putem repo aukcija takođe je uvećan sa oko 30 odsto koliko je povlačenje iznosilo u septembarskom obračunskom periodu, u prethodnom (decembarskom) povukli su više od polovine (55 odsto), a u aktuelnom obračunskom periodu čak tri četvrtine ukupnih viškova (76 procenata).

„Dakle, posmatrajući operacije na otvorenom tržištu, NBS je u periodu od oktobra do danas prestala da obezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost putem aukcija repo kupovine, uz istovremeno povećanje obima i procenta viškova dinarske likvidnosti koje povlači putem aukcija repo prodaje, što je rezultiralo povećanjem prosečne repo stope i umerenim pooštravanjem uslova finansiranja na domaćem tržištu. Na taj način koristimo prostor za povećanje repo stope i bez podizanja referentne kamatne stope čineći uslove finansiranja i dalje podsticajnim za privredni rast”, kažu u NBS.

Upitani o uticaju tolikog novca u opticaju na kurs u centralnoj banci odgovaraju da, kada je reč o relaciji između dinarskih viškova i kursa dinara prema evru, dinarska likvidnost i upravljanje viškovima dinarske likvidnosti nemaju direktan uticaj na kretanje deviznog kursa dinara prema evru.

Cena dinarske likvidnosti je kamatna stopa, dok je kurs cena deviza, odnosno rezultat ponude i tražnje za njima i to ne treba mešati. Iznos dinarske likvidnosti u bankarskom sistemu pre svega će uticati na kretanje kamatnih stopa na dinar, dok je devizni kurs cena deviza evra i formira se na osnovu ponude i tražnje za devizama.