Nastavak politike niskih kamata u evrozoni

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je u četvrtak da će zadržati svoju monetarnu politiku nepromenjenom, kao što se očekivalo. U saopštenju ECB ne pominje se trenutni skok inflacije, iako se predviđa da će novi podaci u petak pokazati da se inflacija u evrozoni približava nivo od četiri odsto.

„Upravni savet nastavlja da ocenjuje da se povoljni uslovi finansiranja mogu održati uz umereno niži tempo neto kupovine sredstava u okviru programa pandemijske hitne kupovine (PEPP) nego u drugom i trećem kvartalu ove godine“, saopštila je ECB, prenosi Politico. Prošlog meseca, ECB je prvi put objavila da planira umereno smanjenje otkupa obveznica.

U saopštenju se dodaje da će sve druge mere politike, uključujući kamatne stope, ostati nepromenjene. Odluka nije iznenađujuća u svetlu septembarske izjave predsednice ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) da će Upravni savet odlučiti o budućnosti kriznog programa kupovine centralne banke na sastanku u decembru. Kamatne stope ECB ostaju do daljeg na istom nivou. Kamata na depozite je minus 0,5 odsto, kamata na glavne operacije refinansiranja je nula odsto, a na pozajmice 0,25 procenata.

Predsednica ECB navela je u obraćanju javnosti nakon sastanka u četvrtak da ekonomija evrozone nastavlja da se snažno oporavlja, iako je zamah donekle ublažen. „Potrošači i dalje imaju samopouzdanje i njihova potrošnja ostaje jaka. Ali nedostatak materijala, opreme i radne snage koči proizvodnju u nekim sektorima“, rekla je Lagard, prenosi Yahoo Finance.

Ona je dodala da inflacija raste, pre svega zbog rasta cena energije, ali i zbog toga što oporavak tražnje nadmašuje ograničenu ponudu. „Predviđamo dalji rast inflacije u bliskoj budućnosti, ali zatim pad u toku sledeće godine. Tržišne kamatne stope su porasle od našeg poslednjeg sastanka početkom septembra. Međutim, ukupni uslovi finansiranja za sada ostaju povoljni za preduzeća, domaćinstva i javni sektor“, istakla je predsednica ECB.

Prema njenim rečima zadržan je nivo ključnih kamatnih stopa ECB, kao i da se povoljni uslovi finansiranja finansiranja mogu održati uz umereno niži tempo neto kupovine sredstava u okviru programa hitne kupovine u uslovima pandemije (PEPP) nego u drugom i trećem kvartalu ove godine.

Lagard je ocenila da je pritisak pandemije na ekonomiju vidno oslabio, a da su ograničenja ukinuta kao rezultat uspešnih zdravstvenih mera i velikog broja ljudi koji su sada vakcinisani. „Ovo podržava potrošnju potrošača, posebno na zabavu, restorane, putovanja i prevoz. Ali veće cene energije mogu smanjiti kupovnu moć u narednim mesecima“, istakla je ona.

„Vremena isporuke su se znatno produžila, a troškovi transporta i cene energije su porasli. Ova ograničenja zamagljuju izglede za naredne kvartale.Tržište rada nastavlja da se poboljšava. Nezaposlenost je opala, a broj ljudi u šemama za zadržavanje posla značajno je opao u odnosu na vrhunac prošle godine. Ovo podržava izglede za veće prihode i povećanu potrošnju. Ipak, broj ljudi zaposlenih radni sati u privredi ostaju ispod nivoa pre pandemije.

„Inflacija je u septembru porasla na 3,4 odsto. Očekujemo da će ove godine porasti još više, ali dok će trenutna faza veće inflacije trajati duže nego što se prvobitno očekivalo. Prognoza je da će inflacija opasti tokom sledeće godine. Porast inflacije u velikoj meri odražava kombinaciju tri faktora, cene energije – posebno nafte, gasa i struje. Drugo, cene takođe rastu jer oporavak tražnje u vezi sa ponovnim otvaranjem privrede nadmašuje ponudu. I na kraju, bazni efekti u vezi sa okončanjem smanjenja PDV u Nemačkoj i dalje doprinose većoj inflaciji.Očekujemo da će uticaj sva tri faktora popustiti tokom 2022. godine“, ocenila je predsednica ECB.