NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na jedan odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,0 odsto i poručio da su projekcije centralne banke o privrednom rastu u 2021. godini u rasponu od 6,5 do 7,0 odsto sada bliže nivou od 7,0 procenata.

„Koristeći fleksibilnost postojećeg monetarnog okvira, NBS od oktobra ove godine postepeno smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike bez promene osnovnih kamatnih stopa, imajući u vidu povećane troškovne pritiske u međunarodnom i domaćem okruženju i potrebu uticaja na inflaciona očekivanja, kaže se u zvaničnom saopštenju centralne banke.

Pored obustavljanja aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je u prethodnom periodu bankama obezbeđivana dinarska likvidnost, NBS postepeno povećava procenat viškova dinarske likvidnosti koje povlači na nedelju dana putem reverznih repo aukcija, kao i prosečnu ponderisanu stopu na tim aukcijama.

Od oktobra, ova stopa je povećana sa 0,11 odsto, koliko je do tada u proseku iznosila od početka godine, na 0,34 procenta, koliko je iznosila na poslednjoj reverznoj repo aukciji.

Iz NBS najavljuju da će i u narednom periodu postepeno, u skladu sa okolnostima, nastaviti da putem povećanja prosečne ponderisane repo stope, u okviru postojećeg koridora kamatnih stopa, pooštravaju monetarne uslove.

Više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine, doveli su do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu, napominje NBS i podseća da je prema, prema podacima državne statistike, inflacija u oktobru iznosila 6,6 odsto međugodišnje.

Pritom, tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata.

„S druge strane, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike imaju veći uticaj, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto međugodišnje“, navodi se u saopštenju.

NBS, kao i većina vodećih svetskih centralnih banaka, očekuje da će faktori više ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini. Predviđa usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, tako da bi sredinom godine ona trebalo da se vrati u granice cilja od 3,0 odsto plus/minus 1,5 odsto.

Nakon toga, inflacija će se kretati ka centralnoj vrednosti cilja, pri čemu postoji mogućnost da se krajem 2022. nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine.

U slučaju da se materijalizuju neki od rizika, koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, NBS je spremna u najkraćem roku da reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Izvršni odbor je na današnjoj sednici posebno istakao snažnu dinamiku rasta domaće ekonomije, koja je u sva tri tromesečja ove godine nadmašila očekivanja. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju je bio veći od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (7,4 odsto) i iznosio je 7,7 odsto međugodišnje.

„Posebno se ističe izvozna aktivnost, koja će ove godine ostvariti najviši nivo do sada. Povoljna kretanja nastavljaju da beleže i uslužni sektori, koji su prošle godine bili najteže pogođeni pandemijom. Imajući u vidu da će na nivou godine rast ostvariti i svi proizvodni sektori, osim poljoprivrede na koju se odrazila suša, kao i da je u trećem tromesečju ostvaren bolji rezultat od očekivanog, naša projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda od 6,5 do 7,0 odsto u 2021. godini, sada je bliža nivou od 7,0 odsto“.

U srednjem roku, NBS očekuje rast od 4,0 do 5,0 procenata, čemu će, kako navodi, doprineti realizacija velikih infrastrukturnih projekata.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. januara 2022.