NE KITE SVI JELKU ZA BOŽIĆ Običaji variraju od mesta do mesta

Na današnji dan Božić slave katolici i ostali hrišćani koji ovaj praznik obeležavaju po gregorijanskom kalendaru. Iako je predanje koje stoji iza praznika isto, širom sveta se Božić obeležava na različite načine.

Takođe, iako je u većini kultura okićena jelka za Božić u centru pažnje, to nije uvek slučaj. Na to mesto mogu doći jaslice, na primer. Kada je o prazničnoj jelci reč, prva je zasvetlela u pokrajini Alzas početkom 17. veka, a 1840. godine vojvotkinja od Orelana prenela je božićno drvce u Pariz.

Zašto je važno kupovati jelku sa busenom za Božić saznajte na ovom linku.

Praznovanje u Banatu

Čak su i u našoj zemlji dosta velike razlike kada je reč o obeležavanju Badnjeg dana i Božića, pa tako katolici u Banatu imaju jedan specifičan običaj koji se zove „korinđanje“.

Naime, na Badnje veče deca idu po selu od kuće do kuće u „korinđanje“, pa pred svakom kućom pevaju ili recituju. Domaćica im daruje obično suve šljive, orahe, jabuke, raznovrsno voće, slatkiše, a nekad čak i novac.

Za Badnji dan se obavezno posti, obično se jede riba ili posni pasulj, kao i testo sa makom. Obavezno nakon ili pre takvog obroka se uzima neko voće, na primer, svako ko sedi za stolom seče jabuku na onoliko delova koliko je ljudi za stolom. To se radi i sa orasima, belim lukom, mandarinama i stavi se kriška ili delić navedenog svakom od prisutnih u tanjir. Potom svako iz svog tanira prvo umoči dobijeno u med, pa čak i beli luk, i potom pojede.

Ideja ovog običaja jeste da se pojača osećaj zajedništva i da prisutni, ako se ikada izgube u svetu ili u životu, nađu opet svoj put, sretnu se i budu tu jedni za druge. Običaji variraju čak i od mesta do mesta, a kamoli od određenih krajeva Srbije. Tako da, ako upitate nekog, na primer, sa juga ili severa naše zemlje, vrlo je moguće da nikad nije čuo za većinu ovih običaja.

Italijanske jaslice

Kad Italijani nekom požele srećne praznike, reći će Buon Natale, što u bukvalnom prevodu znači dobar rođendan. U Italiji u samom centru svečanosti nije jelka, već jaslice. Svako se trudi da napravi što lepše jasle, svakako lepše od onih komšijskih, a po mogućnosti i najlepše u mestu. Prema katoličkom običaju, 24 sata pre Badnje večeri valja strogo postiti.

Nakon zalaska sunca pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa nakon koje se pristupa prazničnom obroku u krugu porodice.

Ponegde se pokloni izvlače iz urne sudbine, a zanimljivo je da se u nekim delovima Italije pokloni dele i na Sveta tri kralja. Dok ih u Italiji deli La Befana (veštica koja dolazi kroz kamin), u Španiji te poklone donose tri kralja, los Reyes Magos.

Francuski kamin

U izdanju jaslica koje prave Francuzi, koje imaju svrhu umesto jelke, sveci koji stoje oko maloga Boga zapravo su veseli bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi odeveni u odore iz 19. veka. Oni donose pozdrave Svetoj Porodici.

Vrhunac božićnog slavlja jeste božićni obrok – Le Reveillon. La Buche de Noël, čokoladna biskvit-rolada u obliku debla, smeštena ispred okićene jelke, simboliše panj iz davnina. Ovde su isti taj panj u neka druga vremena spaljivali, kako bi se tim svetlom rasterali duhovi.

Francuska deca na Badnje veče pored kamina (peći) ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć, jer će ih ujutro dočekati pokloni.

Britanske imele

Santa Klaus 25. decembra donosi poklone kroz dimnjak, a za to vreme Britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, ali i u božićnom pudingu i torticama od hrskavog testa punjenog suvim voćem (mince pie).

Britanci tokom božićnog slavlja posećuju i pantomime, lude izvedbe bajki ili istorijskih događaja. Scenografija je dodatno naglašena brojnim svetlećim ukrasima na ulicama i trgovima.

U Kovent Gardenu sam Father Christmas pali svetiljke. Na poznatom trgu Trafalgar Square nalazi se prekrasna jelka, i naravno, imela, što je stari anglikanski običaj. Venčićima imele ukrašena su vrata i kuće, a svako ko se zatekne ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti.

Japanski period za zaljubljivanje

Božić se sve više slavi i u Japanu. Iako su prevladavajuće religije budizam i šintoizam, Badnji dan je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak – Božić. Deca dobijaju bezbroj poklona, koje navodno donosi Deda Mraz, a kite se jelke i fasade kuća.

Ako ste slobodna devojka u Japanu, već od oktobra ćete bacati oko na potencijalne partnere, jer nema ništa gore nego Badnje veče provesti u samoći, ili, još gore, u ženskom društvu, otkriva portal Makanje. Romantika, sjaj, glamur, momak ili devojka – to je ono što se traži na taj dan.

Na sreću, izraz „stari božićni kolač“ pomalo se gubi. Taj je pojam, naime, označavao devojku „u godinama“ (iznad 25), koja se još nije udala. Nekada je bila slatka, ali je ostala „neprodana“, kako kažu neki Japanci.

Ruska Snjeguroška

Dan kada prestaje razdoblje strogog posta u Rusiji je 25. decembar, a ipak, radi se o normalnom radnom danu, jer je 31. decembar najvažniji dan za decu. Ulice zasijaju sa bezbroj svetiljki, na trgovima se podižu velike okićene jelke, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, kite jelku i uživaju u prirodi i snegu.

Darove donosi Snjeguroška, odnosno, Snežna žena, a Deda Mraza zovu Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u zakačenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pesme.

Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru kod njih održava 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice, u miru i tišini.