Nema Sajma knjiga, ali kao da nikad nije ni prestajao

U početku je bila situacija bez presedana, na koju smo svi morali da se naviknemo, ali u međuvremenu je život sa virusom Covid-19 zaista postao “nova realnost”. To pokazuje i prilagođavanje domaćih izdavačkih kuća, pa i čitavih knjižarskih lanaca, i način na koji su oni nadomestili tradicionalni oktobarski Sajam knjiga u Beogradu, koji im je ranije, po pravilu, obezbeđivao i najznačajniji deo profita tokom godine.   

I dok su najveći izdavači periode popusta rasporedili više-manje pravilno duž cele godine, i nude svoje naslove preko sopstvenih prodajnih lanaca i popularnih online portala, manje kuće takođe sve više koriste mogućnosti interneta i društvenih mreža da promovišu svoju ponudu, ali se ponekad grupišu u manje, alternativne sajmove preko pojedinih partnerskih knjižara i izlagačkih prostora u nekoliko gradova.

Veliki rast online prodaje

Laguna i Delfi knjižare, kao knjižarski lanci najvećeg izdavača u zemlji, već četvrtu godinu zaredom organizuju Sajamske dane, koji traju do poslednjeg dana oktobra u svim knjižarama ovih maloprodajnih lanaca, kao i na njihovim sajtovima. Obezbeđeni su osnovni popusti na sopstvena izdanja od 20 odsto, na izdanja drugih izdavača od 10 odsto, uz dodatna povećanja na količinu kupljenih naslova, kao i besplatnu dostavu za online kupovinu na teritoriji naše zemlje, i jeftinije uslove slanja za kupce iz okolnih država. Kako kažu u ovoj izdavačkoj kući, za vreme promotivnog perioda, veliki broj njenih pisaca potpisivaće knjige za kupce.

Laguna je lider u regionu i kada je reč o online dostupnosti i kupovini knjiga. “Čitaoci su tu mogućnost koristili u velikoj meri i ranije, ali je 2020. godina donela veliki skok kada je reč o kupovini knjiga online. Tokom tih meseci potvrdilo se ono što smo mi koji se bavimo knjigama znali od ranije, a to je da je čitanje važna ljudska potreba”, napominje Tanja Vučković, predstavnica za medije Lagune.

Prema njenim rečima, uporedo sa povećanjem tražnje preko interneta, i uprkos aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, čitaoci nisu odlazili iz knjižara.

“Trudili smo se od početka pandemije da knjižare budu otvorene, naravno, poštujući sve preporuke i preventivne mere za očuvanje zdravlja i kolega knjižara i čitalaca. Ništa ne može da zameni odlazak u knjižare, šetnju između polica i otkrivanje nekih novih priča”, smatra Vučković.

U izdavačkoj kući Čarobna knjiga kažu da su se spremali kao da će beogradski Sajam biti održan, tako da je njihova ponuda, kao i svake godine, bogata. Zbog toga su organizovali sopstvenu manifestaciju, Čarobni sajam, koja će se održavati u njihovim klubovima čitalaca u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i preko sajta, od 15. do 31. oktobra.

“Ove godine imamo 19 novih sajamskih izdanja, od toga devet knjiga i 10 stripova. Među njima posebno ističemo ‘Božićnu igračku’, novi roman za decu Džoane Rouling (Joanne Rowling), kao i prvi tom Taličnog Toma, koga čitaoci u Srbiji u integralnom izdanju do sada nisu imali prilike da kupe”, najavljuje direktor izdavačke kuće Čarobna knjiga, Borislav Pantić.

Na pitanje u kojoj meri su se čitaoci navikli na online kupovinu tokom godinu i po dana pandemije, Pantić ističe da je prodaja ovim kanalom znatno uvećana u odnosu na prethodne godine, ali ipak smatra da će se oni vrlo rado vratiti kupovini na Sajmu kada se za to ponovo stvore uslovi. “Ipak, isto tako smatramo da će navike stečene za vreme pandemije delimično ostati i da će online kupovina nastaviti da bude veća nego ranije”, zaključuje direktor Čarobne knjige.

Interesovanje kupaca nikada nije prestajalo

Na Pantićeve reči nadovezuje se i Aleksandar Nikolić, vlasnik i direktor kultne beogradske knjižare Beopolis, koja je i u vremenima najvećih društvenih previranja opstajala i pružala izbor manjih izdavača koji su objavljivali značajna dela iz svetske književnosti i naučne misli.

“Imam utisak da produžetkom pandemije i ljudi počinju svoje živote drugačije da organizuju i pokušavaju da se snađu  u nekoj novoj, a iznuđenoj realnosti. Deo toga svakako jeste i online kupovina. Ipak mislim da je ona bila prilično zastupljena i pre pandemije, ali su svakako nove okolnosti dovele do svojevrsnog buma ove vrste kupovine. Što se tiče naše knjižare, primetan je rast prodaje knjiga preko sajta i to može da se vidi i na mesečnom nivou. Mada istini za volju, treba reći da više od polovine narudžbina dolazi van Beograda, ili iz inostranstva tako da mislim da naši stalni posetioci i dalje jesu tu, fizički prisutni u knjižari”, kaže Nikolić, i dodaje da treba imati na umu da knjižare nisu, ili barem ne bi trebalo da budu samo obični prodajni prostori „tamo neke robe“ i da je zaista potreban neposredni dodir potencijalnog kupca i knjige, i kvalitetna komunikacija sa ljudima koji se, ne bez razloga, zovu knjižarima.

“Istina je da u vreme sajma knjiga i kod nas raste prodaja ili broj poseta knjižari. Verovatno je deo odgovora i to što svake godine – eto, osim poslednje dve – krajem oktobra vlada neka atmosfera u gradu kada se podrazumeva da se valja interesovati za knjige više no obično. Tako je bilo oduvek, možda još i naglašenije pre nekih tridesetak-četrdesetak godina, barem koliko ja pamtim. Beopolis inače već nekoliko godina unazad ne učestvuje na sajmu i nekako smo rešili da ponudimo prostor knjižare izdavačima koji takođe ne učestvuju na sajmu da svoja izdanja predstave i ponude po, hajde da ih tako nazovemo, sajamskim cenama.  Tako se vremenom napravila grupa izdavača koji, svako iz svojih razloga, ne učestvuju na sajmu nego izlažu kod nas. I to je naišlo na dobar odziv i interesovanje. Naš, kako ga zovemo, Mali sajam, svakako nije zamišljen kao bilo kakva opozicija Međunarodnom sajmu knjiga, ili pokušaj da se pravi neki paralelni sajam, već više želja da se obogati i učini raznovrsnija ponuda za one koji osećaju ‘atmosferu knjiga’, ali žele je u nekom drugom ambijentu”, objašnjava vlasnik poznate beogradske knjižare.

Što se tiče budućnosti Sajma knjiga, jednom kad konačno prođe era korona virusa, Nikolić veruje da će on ostati isti kakav je bio i do sada, sve dok se ne urede odnosi na našem tržištu knjiga.

“Ne vidim volju da se u izdavaštvo i knjižarstvo uvede red, a time i omogući jednaka pozicija za sve učesnike na tržištu”, kaže naš sagovornik, koji kroz ponudu u svojoj knjižari pruža veću vidljivost “malim” izdavačima. “Što se Beopolisa tiče, ‘mali’, ili off izdavači su uvek imali prednost u odnosu na komercijalne izdavače i njihova izdanja”, konstatuje Nikolić.