Nemačka prekršila zakon o nivou zagađenja u EU

Vrhovni sud Evropske unije doneo je presudu da je Nemačka prekršila zakone EU zbog propusta u ograničenju lošeg kvaliteta vazduha u 26 regija, uključujući velike gradove poput Berlina, Minhena i Hamburga, prenosi Deutsche Welle.

Evropska komisija podnela je žalbu 2018. godine, rekavši da je Nemačka „sistematski i kontinuirano premašila godišnje i satne granične vrednosti azot-dioksida (NO2)“ od 2010. godine. U skladu sa tim, Komisija je optužila nemačke vlasti jer se nisu pridržavale ograničenja zadatih od strane EU.

Evropski sud pravde (ECJ) dao je ovu procenu za vremenski period između 2010. i 2016. godine.

„Nemačka očigledno nije blagovremeno usvojila odgovarajuće mere kako bi osigurala da vremenski period tokom kojeg su prekoračene granične vrednosti za NO2 bude što kraći u 26 spornih zona“, napomenuo je sud u saopštenju za štampu.

Francuska, Mađarska, Italija, Rumunija i sada Britanija, koja nije članica EU bile su podložne sličnim žalbama Komisije. Prema podacima Evropske komisije, oko 400.000 ljudi u EU godišnje umre zbog zagađenog vazduha.

Šta presuda znači za Nemačku?

Nemačka se mora pridržavati presude Evropskog suda, ili bi se mogla suočiti sa novčanim kaznama ako Komisija bude istraživala ovo pitanje.

Prema izveštaju Komisije za 2019. godinu, zagađenje NO2 može se smanjiti ograničavanjem pristupa visoko zagađivačkim automobilima, posebno starijim dizel vozilima, u unutrašnja područja gradova. Komisija je pozvala javnost da koristi električna vozila i javni prevoz.

Da li vazduh u Nemačkoj ima toliko NO2?

Prema zakonima EU, nivo NO2 u vazduhu mora biti ispod 40 mikrograma po kubnom metru kao godišnji prosek, i 200 mikrograma po kubnom metru u proseku po satu.

Prošle godine je šest nemačkih gradova zabeležilo kršenje ograničenja, prema podacima Savezne agencije za životnu sredinu (UBS).

Sagorevanje fosilnih goriva, posebno onih koja se koriste u dizel automobilima i kamionima, primarni su izvor NO2, koji je rezultat čovekove aktivnosti.

Evropske vlade počele su krajem devedesetih godina da subvencionišu dizel kao alternativu benzinu, koji emituje više CO2, ali manje NO2. Dizel je postao gorivo za vozače na području Evrope, uprkos rastućoj zabrinutosti zbog njegovih uticaja na javno zdravlje.