Nemačka privreda jeste u krizi, ali sve više radi sa Srbijom

Skoro dve trećine nemačkih industrijskih kompanija žali se na uska grla i probleme sa porudžbinama. Od aprila do jula udeo pogođenih kompanija porastao je, kako piše nemački ekonomski dnevnik Handelblatt, sa 45 na 63,8 odsto.

Kako se navodi, proizvođači lagano prazne svoja skladišta, a robe potrebne da nastave proizvodnju ili nema ili su im cene porasle toliko da je dovedeno u pitanje da li će uopšte biti isplativosti u poslovanju.

Nedostatak poluprovodnika i čipova posebno je uočljiv kod proizvođača električne opreme (84,4 odsto) i među proizvođačima automobila i njihovim dobavljačima (83,4 odsto). Nagli rast cena plastičnih granulata usporava proizvođače gume i proizvoda od plastike (79 odsto). Među proizvođačima elektronskih uređaja, čak njih 72,2 odsto se žali na nedostatak potrebnih materijala.

Prema saopštenju koje je nemačkoj javnosti uputilo Udruženje nemačkog mašinstva i inženjeringa postrojenja (VDMA), svi koji rade u ovom sektoru su pogođeni. Najviše oni kojima su potrebne elektronske komponente i čelik. Iako postoje nagoveštaji da će mnogi sektori u nemačkoj, zbog nestašice i poskupljenja repromaterijala, smanjiti svoje proizvodne planove, VDMA, za sada ostaje pri svojoj prognozi prema kojoj će se proizvodnja ove godine povećati za deset odsto. Sa milion zaposlenih, ova industrija je okosnica nemačke privrede.

Ova dešavanja na tržištu nabavke repromaterijala, kao i činjenica da je rast BDP Nemačke u junu ove godine bio duplo manji od proseka EU, pokrenula je u ovoj zemlji pitanje – da li je dobro što je država toliko zavisna od spoljne trgovine. Kao takva je, kako se ovih dana može čuti u Berlinu, previše zavisna kako od svih globalnih poremećaja, tako i od sve snažnijih protekcionističkih tendencija drugih velikih država. Obim ukupnog uvoza i izvoza meren u odnosu na bruto domaći proizvod iznosi u slučaju Nemačke –  88 odsto. Takozvani stepen otvorenosti u proseku je, za članice OECD, samo 59 odsto. Francuska ima obim ukupnog uvoza i izvoza meren u odnosu na BDP – 65 odsto, Velika Britanija 64, Japan 35 odsto, a SAD svega 26 odsto.

Poplave koje su nedavno i bukvalno poharale velike delove Belgije, Nemačke i Holandije dodatno su poremetile lanac snabdevanja, koji je već bio pod pritiskom. U nekim regionima, zatvorene su fabrike, a došlo je i do prekida u železničkom, drumskom i unutrašnjem plovnom saobraćaju.

Nemačka je tradicionalno jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Iz Nemačke najviše uvozimo mašine, hemijske proizvode, motorna vozila i delove, elektrotehniku, obojene metale, tekstil i obuću, dok Nemačkoj uglavnom prodajemo hranu, tekstil i odeću, sirovine, obojene metale, proizvode od gume, auto delove…

„Mada je rast nemačke privrede u drugom kvartalu 2021. godine bio sporiji od očekivanja, on je i dalje solidan. Važno je da nešto sporiji rast nemačke privrede nije posledica slabosti njene privrede, kao što su visoka zaduženost ili pad konkurentnosti, nego poremećaja u lancima snabdevanja na nivou sveta. Stoga procenjujem da je malo sporiji rast nemačke privrede u drugom kvartalu posledica privremenih poremaćaja koji će biti otklonjeni u narednim mesecima. Procenjujem da privremeno i blago usporavanje nemačke privrede neće značajnije negativno uticati na privredu Srbije u ovoj godini“, kaže za portal Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. dr Milojko Arsić.

On podseća da je u prvoj polovini godine, kada je privreda Nemačke rasla nešto ispod očekivanja, spoljotrgovinska razmena Srbije sa ovom državom povećana za oko četvrtinu, što je približno jednako rastu ukupne spoljnotrgovinske razmene naše zemlje.

„Poremećaji u lancima snabdevanja bi mogli da utiču da nemački proizvođači u budućnosti koncentrišu proizvodnju u zemljama koje su im geografski bliže, kao što je to slučaj sa Srbijom. Aktuelni poremećaji u lancima snabdevanja zajedno sa drugim faktorima, kao što su jeftina i solidno obrazovana radna snaga, solidna infrastruktura i drugo, mogli bi da utiču na rast nemačkih investicija u Srbiji“, zaključuje prof. Arsić.