Nemačka se nada kompromisu za Severni tok 2

Nemačka i SAD vode razgovore u Vašingtonu pokušavajući da reše spor oko gasovoda Severni tok 2 (ST2), izjavio je u utorak šef nemačke diplomatije Hajko Mas (Heiko Maas).

„Kao što znate trenutno se vode razgovori između nemačke vlade i administracije u Vašingtonu. Uveren sam da ćemo uspeti da pronađemo način, iako to sigurno neće biti lako i možda se neće dogoditi brzo“, rekao je Mas novinarima, dodajući da Nemačka ima interes da postigne sporazum sa SAD, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Gasovod, čija je izgradnja završena oko 95 odsto, bio je u središtu političkog nesporazuma između Berlina i Vašingtona tokom administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump). Aktuelni predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) nastojao je da poboljša narušene odnose sa Evropom.

Nemački mediji izvestili su u ponedeljak da je kancelarka Angela Merkel poslala svoja dva glavna pomoćnika u Vašington da pronađu kompromis o ST 2 uoči Bajdenove posete Evropi sredinom tekućeg meseca.

Američki zvaničnici upozorili su da će gasovod učiniti Evropu više zavisnom od ruskih zaliha energije i da će zaobići Ukrajinu, koja prihoduje od tranzitnih taksi za gas. Nemačka vlada odbila je da zaustavi projekat, tvrdeći da je to komercijalni poduhvat i suvereno pitanje. Bajden, koji će se sastati odvojeno sa nemačkom kancelarkom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekao je da su Nemci bili svesni zabrinutosti SAD.

Američka administracija sankcionisala je 19. maja nekoliko kompanija i brodova koji rade na izgradnji gasovoda, ali se odrekla kazne za krovnu švajcarsku kompaniju Nord Stream 2 AG (u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma) i njenog izvršnog direktora Matijasa Varniga (Matthias Warnig).

ST2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.