Nemačka želi vodonični koridor Hamburg-Kopenhagen-Oslo

Hamburški senator za ekonomska pitanja vidi veliki potencijal za stvaranje koridora za snabdevanje vodonikom od Hamburga preko Kopenhagena do Osla. Brendiranje regiona kao zelenog središta i zajedničko promovisanje zelenih inicijativa i investicija otvorilo bi brojne mogućnosti, prema rečima senatora Mihaela Vesthagemana (Michael Westhagemann).

„Želimo da intenziviramo razmenu. Danska je važan partner za izgradnju zelenih industrija i za postizanje naših klimatskih ciljeva“, istakao je hamburški zvaničnik senator za portal Offshore Energy. Kako navodi, sa spajanjem Nemačke i Danske kod Fehmarna, postoji šansa da urbana regija Hamburga sa „velikom regijom Kopenhagena“ i njenih približno četiri miliona stanovnika zajedno naraste u jedinstveni okrug, s ciljem da zajednički donesu više inovacija na putu i ​​postanu globalno vidljiviji privlačeći veća ulaganja.

Vesthageman učestvuje na Poslovnom forumu u Kopenhagenu. Organizatori su Privredna komora Hamburga, Dansko udruženje industrije i Nemačko-danska privredna komora. Fokus je na pitanju kako se može promovisati zeleni rast između Nemačke i Danske. Druge tačke dnevnog reda uključuju razgovore sa Danskim udruženjem industrije, koje se bavi dekarbonizacijom industrije uz pomoć vodonika.

„Želimo da izgradimo funkcionalnu vodoničnu ekonomiju u Severnoj Nemačkoj do 2035. godine i da možemo da snabdevamo sve zainteresovane kupce zelenim vodonikom“, nastavio je Vesthageman. Senator smatra da je period do 2030. godine odlučujuća faza u rastu tržišta i dodaje da je cilj izgradnja kapaciteta za elektrolizu od 500 MW u severnoj Nemačkoj do 2030. godine i kapacitet elektrolize od pet GW do 2035. godine. „Međutim, jasno nam je da ćemo, dok povećavamo naš vodonični ekosistem, brzo dostići svoje granice kapaciteta. Zato smo zavisni od uvoza.“

Ovo bi, kako on napominje, bila sjajna prilika za dve susedne zemlje, za kompanije sa obe strane, da se Hamburg, sa velikom potražnjom, i Danska, sa velikim potencijalom za zelenu električnu energiju i vodonik, nadopunjuju. Zahvaljujući modernoj saobraćajnoj vezi, dve zemlje imaju najbolje preduslove za brzu izgradnju ekološki i ekonomski najboljeg transportnog sistema vodonika. Na taj način bi kreirale vodeći region za vodonik na svetu, sa pozitivnim efektima na panevropsku ekonomsku snagu i konkurentnost.

Nemačka je pokrenula brojne programe u nastojanju da olakša prelazak na ekonomiju vodonika u narednim godinama. Ova država je nedavno osnovala fondaciju H2Global sa ciljem da kupuje zeleni vodonik ili derivate u inostranstvu sa dugoročnim ugovorima za preprodaju u Nemačkoj putem godišnjih aukcija. Na ovaj način, zemlja će obezbediti dugoročno snabdevanje zelenim izvorima energije.

Za razvoj zelenog vodonika u Nemačkoj biće obezbeđeno ukupno od 20 do 30 milijardi evra sredstava, piše Offshore Energy.