Nestašica na svetskom tržištu podiže cenu kupine, kilogram će premašiti 300 dinara

Na području cele Srbije do pre dve godine bilo je 6.350 hektara pod zasadima kupine, sada je pod ovim voćem tek nešto oko 1.200 hektara. Ogroman pad proizvodnje uslovila je ekonomska računica, koja je za proizvođače bila problematična poslednjih šest, sedam godina, pa je većina svoje zasade uništila i povadila, objašnjava za Biznis.rs predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.

“Ogroman pad proizvodnje uslovljen je cenom, koja se prethodnih godina kretala od 30 do 60 dinara po kilogramu. Zbog toga su proizvođači rešili da svoje zasade povade i iskrče. Na početku ove godine cena se kretala od 100 do 120 dinara, sada se čačanska kupina prodaje za 250, 260 dinara po kilogramu, a sorta Loh nes za 260, 270 dinara, tako da cena nije zabrinjavajuća i sigurno će ići i preko 300 dinara ove godine”, ističe naš sagovornik.

Dobroj ovogodišnjoj ceni doprineli su nedostaci kako na svetskom, tako i na evropskom tržištu, a na smanjenje proizvodnje uticali su i vremenski uslovi i nepogode.

Kod proizvođača koji imaju sisteme za navodnjavanje situacija je nešto bolja, ali je njih jako malo, svega desetak odsto u ukupnoj proizvodnji, objašnjava Radović i dodaje da sa plasmanom nije bilo nikakvih problema jer kupina može da se proda za gotov novac, avansno i gotovo sve hladnjače i posrednici koji kupuju plaćaju gotovinski.  

“Ogroman pad proizvodnje zabeležen je kod najvećeg lidera u proizvodnji – Meksiku, ali i u Americi. Naša kupina izvozi se u sve evropske i svetske zemlje, a nedostatak je primetan naročito ove godine. Da bi se ovaj trend nastavio neophodne su veće površine i zasadi, a to je veliki problem zbog nedostatka sertifikovanog sadnog materijala i vremenskih uslova”, kaže predsednik ove asocijacije i ističe da su početna ulaganja velika i da je neophodno tri godine kako bi se kupina posadila i odgajila.  

Berača i radne snage ni na vidiku

Iako novca ima, a plasman je dobar, jedan od problema sa kojim se proizvođači kupine susreću je nedostatak radne snage u proizvodnji i na plantažama.

“Problem je radna snaga, kako za obradu, tako i za branje. Dnevnice za berače kreću se od 2.500 do 3.500 dinara sa smeštaje i hranom. Kupina se mnogo brže bere od maline, krupnija je, teža po kilogramu i lakša je za branje nego neko drugo voće. Ipak berača nema”, zaključuje Radović.