Nikad manji broj hotelskih rezervacija turista za proleće

Prosečni nivo rezervacija u hotelima i pansionima od 6,9 odsto za predstojeću prolećnu sezonu je na istorijskom minimumu, pokazuje najnovije istraživanje Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije HORES.

Hotelijeri kažu da je sigurnost oko posla i podrške zaposlenima kritična, navodi se u saopštenju HORES.

Trenutno se prijavljuju nivoi rezervacija između pet i 10 odsto za drugu polovinu marta, aprila i maja, a imajući u vidu mere koje se najavljuju za ugostiteljski sektor, HORES poziva na hitnost u vezi sa poslovanjem i podrškom zaposlenih.
U anketi koju je uradio HORES učestvovalo je 110 kategorisanih hotela od 402 postojeća, od kojih je 105 hotela radilo dok pet privremeno ne radi.

„Prosečna zauzetost hotela u Srbiji na dan 9. marta 2021. godine je 27,25 odsto, a stanje potvrđenih rezervacija za mart je 10,34 procenta, za april 5,10 odsto i za maj 5,26 odsto“, navodi se u saopštenju HORES.

U Beogradu je od 122 hotela na anketu odgovorilo 47 i to 45 hotela koji rade i dva koja ne rade.
Prosečna zauzetost hotela u Beogradu na dan 9. mart je 27,19 procenata, a stanje potvrđenih rezervacija na ovaj dan za mart je 7,56 odsto, za april 5,59 procenata i za maj 5,28 odsto.

Od 28 hotela u Nišu na anketu je odgovorilo osam koji rade, a prosečna zauzetost je 27,40 odsto, a stanje potvrđenih rezervacija za mart je 10,02 procenta, za april 3,27 odsto i za maj svega 1,26 procenata.

Na Kopaoniku su u anketi učestvovala četiri hotela sa prosečnom zauzetošću od skoro 69 procenata, što je znatno iznad ostalih delova Srbije.

Smeštajni kapaciteti u šest hotela u Vrnjačkoj Banji zauzeti su sa svega 17,56 procenata, a stanje potvrđenih rezervacija za mart je 4,54 odsto, za april 4,21 odsto i za maj 2,60 procenata, saopštio je HORES.

Zauzetost hotela u Srbiji prema istraživanjima HORES za mart, april i maj

Direktor HORES Georgi Genov kaže da nikada nije bio ovako nizak nivo rezervacija za ključne prolećne i letnje mesece u ovo doba godine.

„Domaći turizam je prošle godine imao pozitivan trend za hotele, pansione i restorane, imajući u vidu globalnu pandemiju i ograničenja putovanja. Očekujemo da će i ove godine domaći turisti, svoje godišnje odmore, pre svega, koristiti u našim hotelima i koristiti usluge naših restorana“, ocenio je Genov, prenosi se u saopštenju.

U međuvremenu preduzeća ugostiteljske delatnosti moraju da planiraju poslovanje za proleće i leto, a nedostatak sigurnosti u poslovnoj podršci, veliki je izazov, dodaje on.

Podseća da je dosadašnja vladina podrška bila neophodna i ohrabrujuća, te da je pružila doprinos opstanku hotelske industrije i da podrška države mora biti nastavljena.

U susret prolećnoj i letnjoj sezoni, potrebna je dodatna podrška za zaštitu preduzeća ugostiteljske delatnosti, dok se društvo ne otvori bezbedno i dok se sektor i šira turistička industrija ne oporave, navodi Genov.

„HORES traži da nadležni i dalje iskažu razumevanje za ugostiteljsku delatnost, da nastave sa podrškom. Obnavljamo poziv lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, Fondu za razvoj da imaju razumevanja i pruže podršku u prevazilaženju situacije prozrokovane virusom korona“, ukazao je on.

Takođe se traži od Vlade da interveniše kod banaka, kako bi osigurala da imaju odgovarajuću podršku i procese angažovanja za hotele i članove njihovog kolektiva, sve dok virus korona ne bude suzbijen.

Genov je istakao da je preduzećima ugostiteljske delatnosti potrebno da smanje stopu PDV na hranu, sa 20 na 10 odsto, kao što su to učinile najveći broj zemlja EU, kako bi i na taj način pomogli oporavku i osigurali održivu budućnost naše industrije.

„Mnogi hoteli sada ugovaraju međunarodno poslovanje do dve godine, na izuzetno konkurentnom tržištu, sa jednom rukom vezanom iza leđa. Još uvek nemaju određenu cenu u pogledu zadržavanja ove kritično važne mere PDV, i tome se mora hitno pristupiti“, ukazao je on. Pre pandemije, turizam je podržavao više od 60.000 radnih mesta.

„U pojedinim slučajevima čitave zajednice su izgrađene oko turizma. Hoteli, pansioni i restorani ne samo da pružaju lokalne mogućnosti zapošljavanja, već kupuju lokalne usluge, proizvode lokalno proizvedenu hranu i pružaju vitalnu infrastrukturu kao podršku lokalnoj privredi i zajednicama. Teško uništen ugostiteljski sektor predstavljao bi veliki gubitak za ekonomiju i društvo dugi niz godina. Ovo se može i mora izbeći“, ukazao je Genov.

Uvođenje organizovane masovne vakcinacije, kaže on, pružilo je malo svetla, ali izgledi da se ovog leta uživa, u preko potrebnom odmoru, takođe bi bili blagovremeni podsticaj moralu.

Imajući u vidu najnovije mere Kriznog štaba, HORES je protiv kolektivnog zaključavanja ugostiteljstva, već se zalaže za daleko strožije sankcije za sve one koji ne poštuju mere, kako ugostitelja, tako i građana i svih drugih privrednih subjekata, zaključio je Genov.