Niska otkupna cena naterala proizvođače paradajza u Leskovcu da izađu na ulicu

U znak protesta, nezadovoljni otkupnom cenom, proizvođači paradajza iz Jablaničkog okruga u četvrtak su u Leskovcu prolaznicima besplatno delili paradajz. Naime, dok otkupljivači od njih otkupljuju ogromne količine ovog povrća po ceni od 10 dinara po kilogramu, paradajz se na pijacama i u marketima prodaje po ceni od 120 pa do 200 dinara.

Ovakva situacija ponavlja se iz godine u godinu. Kako za Biznis.rs objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran, Srbija je požurila sa potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini i sada plaća ceh. Ipak, kako kaže, u budućnosti ostaje da vidimo kako će Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda rešiti ovakva i slična pitanja.  

“Požurili smo još 2000. godine kada smo potpisali prvi sporazum sa Ruskom Federacijom, a zatim i sa EU 2008. godine. Otvaranje tržišta je uvek rizično, ali smo mi jureći za globalnim procesima ukinuli mnoga ograničenja i carine i sada smo u situaciji da plaćamo cenu tako brzoj liberalizaciji”, navodi naš sagovornik.  

U međuvremenu, naši proizvođači povrća investirali su u plastenike, ulagali uz pomoć raznih kreditnih linija i sada su se sukobili interesi ne baš lojalne konkurencije, trgovaca, nakupaca i prekupaca.

“Paradajz je sada postao kontinuirana proizvodnja i na našem tržištu. Ranije smo imali sezonsku proizvodnju, pa se znalo da je paradajz stizao na tržište od juna do septembra, a sada je to od januara do decembra. Leskovačka regija je prepoznatljiva, hiljade hektara nalazi se pod povrćem. Cena je svima odgovarala do pre mesec, dva, kada je bila visoka. Sada je taj priliv veći, stiže paradajz sa otvorenog prostora, dok uvoz i dalje teče.”, kaže Prostran i dodaje da paradajz pretežno uvozimo iz Severne Makedonije, Albanije, Grčke i Turske.

Mali proizvođači na udaru

U ovom slučaju treba otvoriti brojna pitanja, smatra naš sagovornik. Pre svega, šta se dešava sa prerađivačkim kapacitetima, šta je sa industrijom za proizvodnju kečapa, pasterizovanog paradajza. Tu je i pitanje odnosa velikih trgovinskih lanaca koji se ne pojavljuju kod malih proizvođača, kao i nakupci, koji paradajz u Leskovcu kupuju po ceni od 15, 20 dinara, a prodaju ga znatno skuplje.

“Uvek su kajmak skidali nakupci i prekupci, koji odavno gazduju na pijacama širom Srbije. Trgovinski lanci imaju svoje velike dobavljače i dugoročne ugovore. Problem imaju mali, sitni proizvođači. Na zemunskoj pijaci u Beogradu ima sigurno 15, 20 tezgi koje isključivo vrše prodaju, njima neko dostavlja robu. U tom lancu najlošije prolazi proizvođač, koji je uložio svoj rad i nosi rizik proizvodnje, dok onaj ko distribuira do krajnjih potrošača profitira, a seljak ne zna da li će ga uopšte prodati ili baciti, pa ga često i ne bere”.

Šta može država da uradi?

U ovom trenutku treba razmišljati da li Srbija može da uvodi neke mere kojima bi se veliki uvoz smanjio, može li vremenski da ga ograniči ili da natera zemlje iz kojih uvozimo da poštuju određena pravila kvaliteta.

“Otvorena su pitanja kako će Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda primenjivati. Šta će se dešavati u ovakvim situacijama. On predviđa interventnu i referentnu cenu. U slučaju berzanskih roba to nije problem. Kada je cena neodgovarajuća, država će lagerovati pšenicu, kukuruz. Treba videti da li je reč samo o pšenici, kukuruzu, mesu, svinjskom ili junećem. Maline, šljive, kupine mogu da se zamrznu, jabuke mogu da budu u hladnjačama, ali šta je sa paradajzom, on ne može da se zamrzne, niti da stoji u silosu. To je roba koja ne trpi čekanje, ili se prerađuje ili se prodaje u svežem stanju. Zbog toga ćemo videti kako će ovaj zakon rešiti nezodovoljstvo domaćih poljoprivrednih proizvođača niskom otkupnom cenom”, zaključuje Prostran.