NOVA NESTABILNOST NA TRŽIŠTU NAFTE Neizvesne ekonomske prognoze unose nemir

Cena američke sirove nafte WTI pala je u petak ujutro (CET) za više od 8,0 odsto, vrativši se na nivo sa početka juna. Severnomorska nafta Brent takođe je izgubila na vrednosti, vraćajući se ispod 40 dolara za barel, koliko je vredela početkom meseca. Najnoviji pad cena tumači se kao posledica povećanih naftnih rezervi u SAD i straha od širenja drugog talasa korona virusa u nekim američkim državama.

Uz neizbežan uticaj pale potražnje, čiji je rast i dalje neizvestan, a prema podacima kojima operišu američki mediji, tamošnja potrošnja manja je za 20 odsto od redovne, naftno tržište suočeno je sa novim turbulencijama. Na to su upozoravali vodeći stručnjaci iz oblasti naftne industrije tokom prethodnih mesec dana dok su cene nafte stabilno rasle, a OPEC+ spremao produženje sporazuma o ograničenoj proizvodnji nafte.

Iako je izgledalo da je u OPEC+ novi dogovor postignut glatko, naknadno su isplivale informacije da je ostalo nekoliko otvorenih pitanja koja bi mogla imati za posledicu povećanje proizvodnje. Prema oceni analitičara investicione banke „UBS“ izgledi za povećanje proizvodnje u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, UAE i Omanu u julu „ne pomažu cenama“.

Stručnjaci magazina „Forbes“ ocenili su da ipak nije stvar u proizvodnji, nego u potražnji, odnosno nedostatku potražnje, kao i da je dvonedeljni kontinuirani rast cena nafte posledica optimističnih prognoza, koje su zapravo u realnosti ekstremno nepredvidive. Neizvesnost je podstaknuta prirodom krize, jer su nju izazvali spoljni faktori, a ne tipične ekonomske slabosti. Forbes je ocenio da prognoze ekonomskih aktivnosti, kao i potražnje za naftom, bilo da su nacionalne ili međunarodne, predstavljaju „lutanje u mraku“.

Kada se na to doda da su zalihe sirove nafte u SAD povećane na rekordnih 538,1 odsto, prema izveštaju američke Uprave za informisanje o energetici (EIA), onda je to trgovcima razlog za zabrinutost da bi se mogla ponoviti situacija iz aprila kada nije bilo mesta za skladištenje „crnog zlata“, zbog čega je cena skliznula u negativnu vrednost. Podaci o više od dva miliona zaraženih od Covid-19 u SAD, kao i nagla povećanja broja zaraženih u Teksasu i Arizoni, ali i Južnioj Americi svakako su razlog za pesimizam, jer se pandemiji još ne vidi kraj.   

Cena nafte WTI (West Texas Intermediate) u petak 12. juna u podne (CET) izosila je 36,59 dolara za barel, a nafte Brent 38,87 što je za 0,88 odsto više nego prethodnog dana, odnosno za 0,99 odsto, prema podacima specijalizovanog portala za monitoring energetskog tržišta „OilPrice“.

Prema podacima kompanije „S&P Global“, 38 američkih naftih operatora revidiralo je ovogodišnje kapitalne troškove za 36 odsto, što je iznos od oko 41 milijardu dolara. Veliki deo smanjenja potrošnje odnosi se na smanjene aktivnosti bušenja (67 odsto) a proizvodnja iz škriljaca za 82 odsto. U maju je napuštano u proseku 25 postrojenja nedeljno, a u aprilu 65. Značajan porast aktivnosti ne očekuje se do 2022. godine, a „S&P“ navodi da su identifikovali 17 kompanija za istraživanja i proizvodnju nafte, kao i 12 kompanija za naftna polja koje su podnele zahteve za bankrot.