Nova pravila za one koji žele da žive i rade u Nemačkoj

Posle skoro tri godine planiranja i diskusija, nemačka kancelarka Angela Merkel, savezni i građanski lideri najavili su 100 mera kao deo Nacionalnog akcionog plana za integraciju imigranata u društvo, obrazovni sistem i tržište rada.  

Iako se zapošljavanje nekada smatralo dovoljnim za uspešno integrisanje stranaca, Nemačka sada napušta takav model razmišljanja. Program integracija mora da bude mnogo detaljniji i temeljniji, zbog toga se novi plan sastoji od pet faza podeljenih u 100 tačaka, a osnovna teza je da integracija mora započeti pre dolaska u Nemačku.

Predviđa se uvođenje “integracionih skauta”, kao vid podrške za ljude iz drugih zemalja. Ideja je da nemački pripravnici budu mentori stranim pripravnicima kako niko ne bi bio izgubljen u sistemu, piše Deutsche Welle (DW).

„Stvarna socijalna kohezija zahteva više od odsustva mržnje i nasilja. Ona zahteva toleranciju i otvorenost”, kazala je Merkel koja je prisustvovala poslednjem integracionom samitu pre nego što će se na izborima u jesen završiti njen mandat. Napominjući kako se koncept integracija promenio tokom njenog mandata, ona je rekla da integracije ne utiču samo na neke grupe, već na društvo u celini.

Pandemija ne sme da bude prepreka

Samit, na čijem čelu je bila ministarka za integracije, Anete Vidman-Mauz (Annette Vidmann-Mauz), okupio je oko 120 državnih i lokalnih funkcionera, ali i ljude iz civilnog sektora.

Tokom konferencije za štampu nakon samita, Vidmann-Mauz naglasila je važnost što bržeg pronalaženja efikasne strategije kako bi se osigurala uloga Nemačke kao „ekonomski snažne, moderne imigracione zemlje za budućnost”.

„Postigli smo mnogo u proteklih nekoliko godina i sada moramo učiniti sve što je u našoj moći kako pandemija korona virusa ne bi predstavljala prepreku za ova dostignuća“, rekla je ona.

Cilj Nacionalnog akcionog plana, pokrenutog 2018. godine, je stvaranje integracione mape za razdoblje nakon 2020. godine. Ovaj projekat značajan je poduhvat jer obuhvata oko 300 partnera, koji predstavljaju države, gradove i oko 75 migrantskih organizacija.

Šta donosi plan?

U osnovi, plan od 100 tačaka deli se na pet kategorija, od mera predintegracija poput postavljanja očekivanja pre nego što se osoba doseli u Nemačku, do jačanja socijalne kohezije kroz obrazovanje i društvene aktivnosti.

Osim na prevenciju nasilja, akcioni plan takođe poziva na proširenje napora protiv diskriminacije, kao što su savetovališta koja mogu pomoći ljudima koji su izloženi govoru mržnje ili su zbog svoje etničke pripadnosti ili vere odbijeni za posao.

U izveštaju objavljenom uoči samita traži se i jedinstveno dokumentovanje ovakvih slučajeva kako bi se bolje razumelo kako dolazi do diskriminacije.

Svaka četvrta osoba u Nemačkoj stranog porekla

Integracija je bila žarište mnogih žestokih rasprava u Nemačkoj poslednjih godina, koje je dobrim delom pokrenuo istorijski priliv izbeglica između 2015. i 2019. godine. Tokom tog perioda, Nemačka je primila više od 1,8 miliona zahteva za azil, ili otprilike 75 odsto svih zahteva podnetih tokom protekle decenije.

Rasprave oko toga kako se nositi sa tako velikom izbegličkom populacijom, uglavnom iz Sirije, Avganistana i delova Afrike, ubrzo su se pretvorile u zabrinutosti oko integracija.

Otprilike svaka četvrta osoba koja trenutno živi u Nemačkoj stranog je porekla. Zahvaljujući snažnoj ekonomiji, Nemačka je zabeležila rast tzv. treće grupe, odnosno kvalifikovanih radnika, koji potiču iz različitih zemalja. Zemlje članice EU zabeležile su najveći rast u poslednjih nekoliko godina. U 2018. godini činili su 60 odsto svih doseljenika koji su došli u Nemačku i to najviše iz susednih zemalja. Takođe, nemački sistem obrazovanja magnet je za strane studente, kojih je pre pandemije na nemačkim univerzitetima bilo oko 400.000.