NOVE AMERIČKE SANKCIJE ZA „SEVERNI TOK 2“ Blokada 700 miliona evra za završne radove

Američki Senat uključio je dodatne sankcije protiv rusko-nemačkog projekta izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ (ST2) u nacrt budžeta nacionalne odbrane, izjavio je republikanski kongresmen Stiv Vomak (Steve Womack). On je rekao da ruske vlasti žele da iskoriste projekat ST2 kao instrument prisile, kao i da je cilj projekta da se poveća zavisnost Poljske i Ukrajine od ruskog gasa.  

„Ponosim se što sam koautor sankcija u cilju zaustavljanja izgradnje gasovoda i pozdravljam Senat, jer je uključio taj prioritet u nacrt budžeta nacionalne odbrane“, naveo je Vomak, prenosi Sputnik. Proširene američke sankcije protiv ST2 blokiraće oko 700 miliona evra investicija potrebnih za završetak radova, prenosi TASS, pozivajući se na informacije iz evropskih kompanija uključenih u projekat.

Prema ovim informacijama dodatne predložene sankcije SAD direktno će uticati na više od 120 kompanija iz 12 evropskih država. Osim toga, nove sankcije ugrozile bi 12 milijardi evra ulaganja u energetsku infrastrukturu EU, uključujući oko osam milijardi evra uloženih direktno u izgradnju ST2, kao i tri milijarde evra uloženih u razvoj infrastrukture za prenos gasa u Nemačkoj, a 750 milona evra u Češkoj. Reč je o infrastrukturi izgrađenoj za potrebe isporuke gasa iz ST2 na tržište gasa širom Evrope.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u Bundestagu da američke sankcije protiv gasovoda ST2 nisu u skladu sa pravnom regulativom Berlina. „Smatramo da je neophodno završiti taj projekat i u tom ključu ćemo raditi“, rekla je Merkel poslanicima. Ona je istakla da je ST2 ekinomski projekat, koji ima i političku dimenziju, zbog čega se Nemačka založila da se zaključi sporazum prema kojem Ukrajina ne može biti isključena iz tranzita ruskog gasa.

O 12 milijardi evra vrednim ulaganjima u ST2 govorio je u Bundestagu i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder (Gerhard Schröder), koji je na čelu Odbora akcionara „ST2 AG“. On je naglasio da ST2 nije ruski, nego evropski projekat, kao i da je pretnja sankcijama saveznicima iz NATO usred ekonomske krize, ništa drugo do svesno raskidanje transatlanstskog partnerstva.

„Sankcije SAD, prema tome, moraju biti ukinute, kako u našim, tako i u evropskom interesu“, rekao je Šreder.  On je ocenio da su sankcije napad na evropsku ekonomiju, nedopustivi napad na suverenitet EU, kao i na energetsku bezbednost zapadne Evrope.  

Švajcarska kompanija „Allseas“, koja je gradila gasovod povukla se zimus iz posla pod pretnjom američkih sankcija. „Severni tok 2“ je partnerski poduhvat ruskog „Gazproma“ i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMW, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershell. Za završetak izgradnje gasovoda ostaje da se položi oko 160 kilometara cevi dvostrukog profila.

Planovi za završetak izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ nisu promenjeni, a sankcije protiv ovog projekta su nelojalna konkurencija i u suprotnosti su sa međunarodnim pravom, izjavio je nedavno portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je istakao da je ruski stav prema sankcijama poznat, da je „krajnje negativan“ i da se ne menja. „Veujemo da takve težnje nisu ništa drugo nego manifestacija nelojalne konkurencije i radnji suprotnih međunarodnom pravu“, kazao je Peskov.

Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva cevovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u dužini 2.450 kilometara koliko iznosi razdaljina od Viborga u Rusiji do Grisvalda u Nemačkoj. Veći deo posla je završen, a preostalo je još postavljanje cevi uz obalu Danske.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prilikom sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ranije ove godine u Moskvi, da ništa ne može zaustaviti izgradnju „Severnog toka 2“. Prema inicijalnom planu gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.