NOVE OSNOVE PARTNERSTVA LONDONA I BRISELA Neće biti carina i turističkih viza, ali diplome ne važe

Sporazum Velike Britanije i Evropske unije o trgovinskim odnosima posle Brexita formulisan je na 500 stranica. Sporazum je rezultat višemesečnih pregovora dve strane, a London i Brisel ističu da je postignut dobar dogovor koji omogućava izgradnju međusobnih odnosa na novim osnovama nakon 31. decembra.

Sporazum sa EU kreiran je da poštuje volju Britanaca izraženu na referendumu 2016. i poslednjim opštim izborima, navodi britanska vlada u skraćenoj verzini dogovora koja je objavljena u medijima. „Vratili smo kontrolu nad našim zakonima i našom sudbinom“, izjavio je britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson).

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) izjavila je da oseća „olakšanje“ što je dogovor najzad postignut, rekavši da je put do njega bio „dug i krivudav“. „To je pošteno, to je uravnoteženo i to je ispravno za obe strane“, rekla je fon der Lejen, dodajući da je rastanak sa prijateljima iz Britanije „slatka tuga“.

Kada je reč o dogovoru, njegovu okosnicu predstavlja pristup Velike Britanije evropskom tržištu bez kvota i carina i prevazilazi aranžmane koje sa EU imaju Kanada ili Japan, prenosi Guardian. Proizvođači iz Velike Britanije obavezali su se da će u trgovini poštovati domaće i evropske standarde, takozvane programe trgovine od poverenja.

Britanski lekari, farmaceuti, medicinske sestre, stomatolozi, veterinari, inženjeri i drugi profesionalci sa duge liste zanimanja, moraće ubuduće da traže priznanje svojih kvalifikacija u evropskim zemljama, ako žele da rade u njima. Državljani Velike britanije neće više imati slobodu da rade, uče ili žive u EU bez vize. Ona će im biti potrebna za boravak duži od 90 dana. Postojeće naknade za socijalno osiguranje, penzije i zdravstveu zaštitu, kao i doprinosi biće koordinirani u korist građana. Za turistička putovanja u EU, Britancima neće trebati vize.

Velika Britanija će napustiti zajedničku politiku ribarstva, što je bila tema oko koje su dve strane pregovarale do kraja. Godišnji promet ribarskih brodova iz EU u britanskim vodama je oko 650 miliona evra, dok je promet brodova pod britanskom zastavom oko 850 miliona evra. Nove kvote, koje će biti primenjene u narednih 5,5 godina nalažu da ribari iz EU do kraja pomenutog perioda vraćaju četvrtinu ulova Britancima, što je oko 162 milona evra godišnje. Po isteku 5,5 godina dve strane će održavati godišnje pregovore.

Brodovi iz EU moći će da love 6-12 nautičkih milja od britanske obale, a ako im iz nekog razloga bude zabranjen pristup, druga strana može tražiti kompenzaciju ili proporcionalno primeniti tarife. Predstavnici britanske ribarske industrije navode da su ribari razočarani dogovorom, jer se njime ne predviđa veće smanjenje pristupa evropskim ribarima. Nezadovoljstvo zbog Brexita kao takvog izrazili su i škotski politički lideri, pominjući opet nezavisnost Škotske.  

Velika Britanija se obavezala na poštovanje režima državnih subvencija, ali je odbila da uskladi ta pravila sa evropskim. To se smatra glavnim ustupkom Brisela u pregovorima. Takođe, postignut je dogovor o minimalnom nivou ekoloških, socijalnih i radnih standarda ispod kojih nijedna strana ne može ići. Ako bilo koja strana prekrši standarde, druga može primeniti tarife uz saglasnost nezavisne arbitraže.

Pravilo „made in Britain“ precizira da se na proizvode koji su više od 40 odsto nebritanskog porekla primenjuju carine, kao na robu iz Japana, na primer. London je tražio više, kako bi eventualno mogao da kao domaću prodaje robu napravljenu u saradnji sa drugim zemljama sa kojima EU i Velika Britanija imaju trgovinske sporazume, kao sa Turskom.  

Nadležnost u rešavanju sporova, bilo je jedno od najtežih pitanja u pregovorima. Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je to bila najveća prepreka dogovoru. EU je bila zabrinuta da bi London vremenom mogao da odstupi od evropskih standarda i stvori značajnu konkurentsku prednost i postane „Singapur na Temzi“. Na kraju je rešeno da bude uspostvaljeno zajedničko Arbitražno veće.  

Velika Britanija će nastaviti da učestvuje u vodećim naučnim programima Evropske unije, ali izlazi iz Erazmus programa studentske razmene, uz izvesne ustupke Republike Irske studentima iz Severne Irske. Prekogranična policijska saradnja biće nastavljena, ali Britanija neće više biti punopravni član Europola. London će zadržati „mehanizam za pristup“ Šengenskom informacionom sistemu, bazi podataka o ukradenoj robi i nestalim osobama

Britanski TV emiteri neće više moći da nude usluge evropskim gledaocima ukoliko ne presele deo poslovanja u EU. Za zaposlenje u EU, Britancima će biti potrebna radna dozvola, kao i svima iz trećih zemalja, a autoprevoznici će moći da nastave da voze bez posebnih dozvola, što je olakšanje logističkoj industriji. Civilno vazduhoplovstvo takođe za sada neće menjati režim.