NOVI ARANŽMAN SA MMF UZ AMBICIOZAN PROGRAM STRUKTURNIH REFORMI U 2021. godini očekujemo privredni rast Srbije od pet odsto, kaže Sosa

Srpske vlasti izrazile su interesovanje za novi aranžman sa MMF, a pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama za to će biti potreban ambiciozan program strukturnih reformi, rekao je šef Kancelarije MMF u Beogradu Sebastijan Sosa.

„Novi aranžman mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema, i da istovremeno, signalizira posvećenost reformama“, rekao je Sosa u intervjuu za Politiku.

Govoreći o srpskoj ekonomiji, Sosa je naveo da je u Srbiji u 2020. predviđen pad BDP od 1,5 odsto, što je manje nego u većini evropskih zemalja.

„Prema osnovnom scenariju, predviđamo relativno snažan oporavak u 2021. godini. Međutim, ukoliko se pandemija produži i njen uticaj bude jači od očekivanog, možda će biti potrebne mere podrške“, naveo je Sosa.

Javni dug povećaće se na skoro 60 odsto BDP

Ekonomska aktivnost povećana je delimično upravo zbog velikog fiskalnog paketa koji je podržan monetarnim i finansijskim merama primenjenim kao odgovor na krizu, kazao je Sosa.

„Naše najnovije projekcije za Srbiju predviđaju realno smanjenje BDP od 1,5 odsto u 2020. i ponovni skok u 2021. godini uz predviđeni rast od pet odsto“, naveo je Sosa.

Ukupni fiskalni deficit u 2020. u našoj zemlji će dostići, dodaje on, skoro devet odsto BDP, u poređenju sa 0,5 odsto BDP u početnom budžetu.

Kako navodi, to je posledica troškova fiskalnih mera primenjenih kao odgovor na krizu i pada prihoda usled niže ekonomske aktivnosti.

Očekuje se da će javni dug, koji je neprekidno opadao pre pandemije, povećati 2020. godine na skoro 60 odsto BDP, objasnio je Sosa.

Ograničeno povećanje plata u javnom sektoru

Misija MMF se sa vlastima dogovorila oko ključnih parametara budžeta za 2021. godinu. Taj budžet mora da uspostavi ravnotežu između ekonomskog oporavka i fiskalne odgovornosti, objasnio je Sosa.

„S obzirom na očekivani ekonomski oporavak, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita na tri odsto BDP bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug nastavi da pada nakon privremenog povećanja u 2020.“, navodi on.

Sa srpskim vlastima su se, kaže, saglasili o potrebi jačanja javnih investicija, uključujući zelene investicije koje bi trebalo da podstaknu rast.

„Takođe, rekli smo da bi povećanja plata u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno 2021. godine. To će osigurati da se masa zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP smanji na održiviji nivo nakon porasta u poslednje tri godine“, naglašava Sosa.

Penzije bi, dodaje, trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije zasnovanom na tzv. „švajcarskoj formuli“, a da se izbegavaju dodatna ad hoc povećanja ili isplate.

„Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike, koje potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet“, naveo je Sosa.