Novi poslovi su u direktnoj vezi sa upravljanjem pandemijom

Pojava virusa Covid-19 promenila je obrasce poslovnog ponašanja, a mnoge je navela da svoj biznis razvijaju u nekom drugom smeru i na neki novi način. Sve svetske ekonomije su zabeležile privredni i ekonomski pad, a situacija zbog novih sojeva virusa još uvek nije stabilna.

Usled takvih okolnosti, većina preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, jedva je opstala na tržištu, dok nekima ni to nije uspelo.

Ipak, pandemija je profilisala i neka nova zanimanja ili modifikovala tradicionalna, pre svega u smeru digitalizacije i online rada. O tome na koji način se menjaju poslovni modeli, kao i o započinjanju novih biznisa nakon pandemije, u intervjuu za Biznis.rs govori dr Veljko M. Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Pojava globalne pandemije virusa Covid-19 imala je i još uvek ima enorman uticaj na celokupan život ljudi na planeti. Pomenuti uticaj ne ogleda se samo u segmentu zdravlja i organizacije zdravstvenog sistema, već i u realizaciji putovanja, upravljanju transportom, načinu rada i slično. Efekti pandemije, uključujući i rezultujuće zaključavanje, doveli su do izraženo negativnih posledica na svetskom tržištu rada, gde su procene da je oko 114 miliona ljudi na globalnom nivou ostalo bez posla kao direktna posledica date situacije. Takođe, ocenjeno je da je samo tokom 2020. godine izgubljeno toliko radnih časova da su oni ekvivalentni 225 miliona poslova sa punim radnim vremenom, tj. rezultuju u gubitku od 3,7 biliona dolara prihoda od rada na globalnom nivou. Podaci za 2021. godinu još uvek nisu do kraja precizni, budući da godina traje, ali za očekivati je negativne efekte i u ovoj godini, doduše verovatno manjeg intenziteta“.

Pored izraženog negativnog efekta na globalno tržište rada i prelaska tradicionalnih poslova sa offline na online okruženje, specifične okolnosti dovele su i do pojave novih poslova, ali i intenziviranja aktivnosti u nekim već postojećim vrstama biznisa?

„Govoreći o novim poslovima, u prvom redu se misli na zanimanja direktno vezana za upravljanje pandemijom, poput tragača za kontaktima (engl. contact tracers) čiji zadatak je da lociraju ljude zaražene Covidom, pruže im potrebne informacije i pomognu da zakažu pregled kod lekara; merača temperature u različitim javnim i drugim poslovnim objektima, Covid-19 testera, koji nisu limitirani samo na medicinsko osoblje i slično. Pored ovih zanimanja, javljaju se i ona koja olakšavaju organizaciju rada i pružaju podršku u njegovom svakodnevnom obavljanju u novonastalim epidemiološkim uslovima: dizajneri enterijera koji treba da bude postavljen tako da odgovara epidemiološkim merama, šivači zaštitnih maski, tehničari za postavljanje pleksiglas zaštite u objektima, IT podrška specijalizovana za softvere za online sastanke i skupove (Zoom, Google Meet itd.). Konačno, pandemija je izazvala i ozbiljno usložnjavanje i povećanje aktivnosti u već postojećim segmentima biznisa, poput e-trgovine, isporuke u poslednjoj instanci (platforme kao što su Wolt, Glovo, Donesi.com i sl.) i automatizacije, usled čega se očekuje da oko 25 odsto radne snage na globalnom nivou bude preusmereno u ove segmente biznisa“.

Trenutno je situacija stabilnija, te su se mnogi vratili na svoja radna mesta, a mnogi bi i da započnu svoj biznis. Gde je njihova šansa i u šta je trenutno dobro uložiti?

„Usled uvođenja vakcina i masovne vakcinacije stanovništva na globalnom nivou, epidemiološka situacija je samo delimično stavljena pod kontrolu. Pojava novih sojeva virusa i nedovoljan broj vakcinisanih na nivou sveta, naročito među mlađom populacijom, stavljaju ozbiljan znak pitanja na dalji razvoj situacije i normalizaciju života u periodu koji sledi. Stava sam da će situacija sa aktuelnom pandemijom virusa Covid-19 iz korena promeniti dosadašnji način rada. Promena će pre svega biti vidljiva u većoj fleksibilnosti u pogledu načina i mesta organizacije rada. Naime, činjenica jeste da se veliki broj ljudi vratio na svoja radna mesta u fizičkom smislu, međutim postoji i dalje ogroman broj firmi i to prvenstveno u segmentu IT-a, usluga i obrazovanja, čiji zaposleni i dalje rade od kuće. Procene su da su uštede ostvarene na taj način (manje kancelarijskog i sanitarnog materijala, hrane, pića, troškova transporta od i do posla i slično) mnogo veće nego benefiti od fizičkog prisustva radnika. Neke firme imaju i kombinovane sisteme, koje će verovatno zadržati i nakon pandemije. Za one koji žele da započnu sopstveni biznis, opredeljujući faktor je svakako željena industrija i količina novca sa kojom raspolažu za inicijalno ulaganje, te je u tom smislu nezahvalno davati decidne ocene i preporuke. Svakako, to može biti angažovanje u nekom segmentu IT industrije, kreiranje specijalizovanih korisničkih aplikacija i platformi koje podržavaju rad od kuće, ulaganje u kriptovalute, ali jednako i razvoj tradicionalnih delatnosti, kao što su poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo, što su sve segmenti u kojima naša zemlja ima ozbiljne konkurentske prednosti“.

U pojedinim državama pojavila su se zanimanja poput obuka na radnom mestu u virtuelnoj realnosti – na daljinu. Da li i mi imamo uslove za tako nešto?

„Apsolutno. Usled primene već pomenutih softvera za sastanke i skupove, edukacija bilo koje vrste je moguća online i kod nas. Mogu konstatovati iz ličnog iskustva da sam tokom perioda trajanja pandemije imao više edukacija ovim putem, ali da sam i sâm učestvovao u diseminaciji znanja kroz razne kurseve online. U tim okolnostima je svakako najvažnije prilagoditi sadržinu predavanja/kursa online okruženju u smislu dinamike izlaganja, interakcije sa učesnicima, specifičnih zadataka koji se daju za rad, očekivanih ishoda i dinamike praćenja rezultata rada“.

U Sjedinjenim Američkim Državama nameravaju da građanima obezbede što bolji internet, da bi radili od kuće. Očekuju godišnje prihode više za 160 milijardi dolara. Da li je nešto slično izvodljivo i kod nas ili smo mi ipak više za tradicionalni metod rada – iz kancelarija?

„Digitalizacija poslovanja i rad na daljinu postaju dominantan trend, posebno ubrzani pandemijom, u svim segmentima posla gde je to moguće. Posledično, države kreiraju dalji podsticajni ambijent da bi se ovakvi trendovi intenzivirali. To nije izolovana situacija samo u SAD, već možemo reći da se dati trend prelio na sve zemlje sveta ili bar na one gde su digitalizacija i online rad visoko pozicionirani na listi prioriteta. Republika Srbija svakako spada u te zemlje. Vlada Republike Srbije prepoznala je značaj digitalizacije, posebno kroz segment razvoja elektronske uprave, što je doprinelo značajnom razvoju u ovoj oblasti u proteklih nekoliko godina. Digitalizacijom, kao jednim od prioriteta Vlade Republike Srbije, transformiše se način rada javne uprave i podiže se njena ekonomičnost, transparentnost i kvalitet rada. Pored krovne podrške države, dalji razvoj zavisi naravno i od pojedinačnih delova privrede, prvenstveno IT industrije, preduzeća iz privatnog, ali i javnog sektora. Konačno, u Srbiji posluje dosta internacionalnih kompanija koje svakako propagiraju ovakav trend. Smatram da su mentalitet naroda i lične preferencije jedno, a realne potrebe koje nameće posao drugo. Znači, u onim segmentima privrede gde bude ocenjeno da je potrebno dominantnije razvijati online angažovanje, to će biti u učinjeno.“

Kada je reč o inovativnim startap kompanijama, koliko bi država trebalo da učestvuje u razvoju ove oblasti koja, nakon korona krize, doživljava ekspanziju, pre svega na Zapadu?

„Razvoj inovativnih startap preduzeća u Srbiji ima značajan potencijal uzimajući u obzir prednosti kojima naša zemlja raspolaže. Konkretno, reč je o kvalitetu ideja i inženjerskog kadra, lokalnoj, ali regionalnoj/globalnoj povezanosti. Ključni nedostaci vezuju se za generalni nedostatak iskustva u startap poduhvatima, kao i problem finansiranja u ranoj fazi realizacije startap ideja. Uprkos navedenim nedostacima, važno je podsetiti da neki od glavnih regionalnih startap poduhvata dolaze upravo iz naše zemlje. Odlični primeri su bioinformatička platforma Seven bridges, koja predstavlja glavni softverski alat za lečenje kancera i drugih genetskih bolesti, video igra nedavno prodate kompanije Nordeus koja ima više od 200 miliona igrača širom sveta, FishingBooker kao najveća internet turistička kompanija koja je specijalizovana za organizovanje ribolovačkih izleta i slično. Samo iz ovih podataka jasno je da je značaj i potencijal startap poduhvata ogroman.“

Potencijal je veliki, ali kolika je uloga države u razvoju startap ekosistema?

„Pored organizacija i programa za podršku startap poduhvatima i sektora obrazovanja, država treba da ima ključnu ulogu za dalji podsticaj razvoja ovog segmenta poslovanja. Republika Srbija na više načina pomaže realizaciju ovih poduhvata. Oni se odnose na osnivanje Fonda za inovacionu delatnost 2011. godine, razvoj Naučno-tehnološkog parka Beograd 2015. godine, razvoj Naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu, razvoj startap centara u manjim gradovima u zemlji, kao i većeg broja poreskih olakšica koje mogu biti od dalje koristi za razvoj start-up poduhvata (na primer, prihodi od svih IP-ova razvijenih u Srbiji oporezuju se samo tri odsto umesto redovnih 15 odsto, a ako se kombinuju sa ubrzanim odbitkom od istraživanja i razvoja, porez na dobit lako se može smanjiti na nula procenata; Postoji poreski kredit od 30 odsto za kompanije koje ulažu u startap maksimalno oko 850.000 evra, i slično). Budući da se radi o veoma dinamičnoj i rastućoj oblasti, očekujem da će podrška države samo nastaviti svoj pozitivan trend i u periodu nakon pandemije, budući da startap poduhvati tek tada dodatno dobijaju na značaju.“