Novi zakon predviđa zdravstveno osiguranje za domaćice

Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje, sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece, izjavila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Na debati „Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kontekstu ekonomskog osnaživanja žena i unapređenje radnih prava“ koji je organizovala Fondacija Centar za demokratiju (FCD), a u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, Janković je kazala da postoji veliki broj žena koje rade kućne poslove, za koje nisu plaćene, i nemaju zdravstveno osiguranje.

Kako prenosi Tanjug, ona je dodala da se te žene uglavnom oslanjaju na primanja svog partnera i da se često dešava da iz nekih razloga ne mogu biti osigurane.

„Dešavalo se da su me žene zvale i pitale kako da odu na neku operaciju koja im je skupa, te je u tom smislu ova odredba od nemerljivog značaja“, podvukla je Janković.

Ona je pozdravila donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer, kako je istakla, institucija Poverenika smatra da je došlo vreme da se stvari po tom pitanju unaprede.

Ona je navela da je prethodni Zakon o rodnoj ravnopravnosti dao pojedine rezultate, ali, kaže, nedovoljno koliko se očekivalo.

Janković navodi da se najveća debata oko novog Zakona uglavnom vodila oko upotrebe reči „rod“ i dodaje da razume zašto je zakon gotovo sveden na pitanje lingvistike.

„Moje mišljenje je da je sveden na lingvističko pitanje zbog političke upotrebe ili zloupotrebe, jer je nekako zanimljivo. Tu su se našli pozvani kao stručnjaci, pa ne mogu da nađu za sve reči ženski rod, neke reči deluju rogobatno“, navela je Janković.

Svakako, ocenjuje da je novi zakon ambiciozan i ističe da je Srbiji i bio potreban takav zakon i da će se tek vremenom osetiti njegove dobrobiti.

Neplaćeni kućni rad mesečno vredi prosečnu srpsku platu

Prva studija iz 2020. godine o ekonomskoj vrednosti neplaćenih poslova, koju su zajedno sproveli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Agencija UN Women, pokazala je da bez obzira na zaposlenje, žene u proseku provedu četiri i po sata u obavljanju kućnih poslova.

Najviše vremena žene provode kuvajući, zatim dobar deo dana odlazi na čišćenje, spremanje stana i dvorišta, pranje, peglanje i negu dece. Muškarci za kućne poslove odvajaju znatno manji deo dana.

Kada bi bile plaćene za obavljanje kućnih poslova, žene bi zarađivale prosečnu srpsku platu, čak 546 evra prema pomenutom istraživanju.