O MERAMA PROTIV NEGATIVNIH POSLEDICA KORONE VLADA TREBA DA SE KONSULTUJE I SA SINDIKATIMA Treba voditi računa o socijalnim rizicima pandemije

Troškovi mera ublažavanja krize su jednokratni po svom karakteru. Oni ne podrazumevaju narasle obaveze u budućnosti. Kada ove godine povećate penzije ili plate za neki procenat, od toga se polazi u sledećoj godini, i stoga veći rast plata i penzija u ovoj godini znači veće obaveze u sledećoj. To nije slučaj sa pandemijskim merama. Čak je i MMF poručio vladama da ove godine troše, izjavio je u intervju za portal UGS Nezavisnost profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko.  

Govoreći o antikriznim merama i drugom rebalansu budžeta, Arandarenko kaže da u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da se kaže da je mali pad BDP koji će Srbija imati ove godine, pre svega posledica pandemijskih mera, ali se teško može poricati njihov pozitivan uticaj, i zato bi to trebalo empirijski istražiti.   

Povodom predloga budžeta za 2021.godinu, Arandarenko kaže da optimistički i ofanzivni budžet može da se vidi i kao nastavak pandemijskog stimulativnog paketa, i da „Vlada želi da Srbija ostvari najbrži kumulativni rast u Evropi u narednom periodu, i planira da ga pogura podsticanjem domaće tražnje“. 

On ističe da je rast projektovan ambiciozno i da bi javni dug ostao ispod 60 odsto BDP. Arandarenko smatra da u odnosu na ovogodišnje pandemijske mere, primetno je da budžet za sledeću godinu ima skromne solidarističke elemente. On ističe da su Izdaci za socijalnu pomoć neznatno povećani, a tradicionalno mali budžet aktivnih mera tržišta rada je više nego udvostručen samo zahvaljujući programu za mlade ‘Moja prva plata’.  

Arandarenko smatra da novi budžet pokazuje da Vlada u svojoj fokusiranosti na rast potcenjuje socijalne rizike i izazove pred kojima je Srbija tokom pandemije, ali i posle nje. Prema njegovom mišljenju, glavni dugoročni problem i kočnica održivog rasta Srbije nije fiskalni deficit niti javni dug, nego sistem poreza i socijalnih transfera.

Arandarenko ističe da je Srbija, za jednu zemlju srednjeg nivoa razvoja, bogata država, jer uspeva da prikupi oko 42 odsto BDP kroz svoje prihode, ali imamo dosta siromašnih stanovnika. On zato smatra da je Srbiji, osim jače mreže socijalne zaštite, potrebno i mnogo više socijalnog investiranja. Pri tome, on ne misli samo na potrebu za većim ulaganjem u zdravstvo i obrazovanje i njihovu širu dostupnost, već i na direktno ulaganje u ljude i njihove porodice.  

Kako se ističe, profesor Arandarenko je učestvovao u izradi studije Međunarodne organizacije rada (MOR) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) “Covid-19 i svet rada“. U toj analizi se ukazuje da mere za ublažavanje krize izazvane pandemijom “nisu podrazumevale i konsultacije sa socijalnim partnerima” i preporučuje da ubuduće poslodavci i sindikati razmatraju alternativne predloge mera. 

Mihail Arandarenko ističe da su u ovakvim vremenima dijalog i solidarnost još važniji nego inače. On smatra da je Vlada mogla mogla da iskoristi zastavu ‘rata protiv kovida’ i da radi na promovisanju solidarnosti i širenju prostora za socijalni dijalog kroz institucionalizovani razgovor o merama sa predstavnicima glavnih interesnih grupa u ekonomskom životu, ali i šireg društva.