OBELEŽAVA SE SVETSKI DAN JEDNAKIH ZARADA Žene širom planete i u Srbiji imaju manja primanja od muškaraca, u rasponu od 11 do 23 odsto

Svetski dan jednakih zarada obeležava se, po prvi put, 18. septembra. Ustanovljavanje ovog dana ima za cilj da u prvi plan stavi dugotrajne napore na postizanju jednakih zarada za poslove iste vrednosti, saopštile su uoči prvog obeležavanja, Ujednjene nacije.

„Naša je obaveza da sprečimo sve forme diskriminacije, naročito one usmerene prema ženama i devojkama i da nastavimo borbu za ljudska prava“, ističe se u saopštenju UN.

Poražavajući podaci izneti su uoči Međunarodnog dana jednakih zarada. U svim delovima sveta žene su plaćene daleko manje od muškaraca, čak 23 procenata globalno, odnosno 16,3 odsto u Evropi, navodi se u analizi UN, uz ocenu da je napredak u smanjivanju ove nepravedne razlike i jaza u vrednovanju rada izrazito spor.

„Iako je prihvaćeno načelo da žene i muškarci treba da budu jednako plaćeni, ono se u praksi ne primenjuje„, naglašavaju u UN i pozivaju organizacije civilnog društva, čelnike vlada svih zemalja na svetu, aktiviste, radnike, kompanije da se ujedine u borbi za ekonomsko osnaživanje žena .

„Postizanje jednakih zarada jedan je od najvažnijih koraka za ljudska prava i rodnu jednakost“, poručuju u UN.

Ni Srbija nije izuzetak, kada je u pitanju manje vrednovanje ženskog rada. Platni jaz između muškaraca i žena u našoj zemlji iznosi u proseku od 11 do 16 odsto u korist muškaraca, izjavila je povodom 18. septembra, Međunarodnog dana jednakih zarada potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Žene u Srbiji dvostruko su više angažovane u neplaćenim kućnim poslovima, brizi o domaćinstvu i drugim članovima porodice, a kada bi se svi ti poslovi ekonomski vrednovali, žene bi, kako je pokazala analiza, trebalo da zarađuju 546 evra, samo za njihovo obavljanje.

U našoj zemlji, prema rečima Mihajlovićeve, žene, osim što na sebe preuzimaju brigu o domaćinstvu, rade u manje plaćenim oblastima, kao što su prehrambena i tekstilna industrija, službe socijalne i zdravstvene zaštite, a u najplaćenijim sektorima, poput IT industrije, ima ih malo.

“Čak 96 odsto žena kao razlog za skraćeno radno vreme navodi brigu o članovima porodice, u odnosu na četiri odsto muškaraca. Teže im je da usklade privatne i poslovne obaveze, a o slobodnom vremenu za sebe da ne govorimo. To su patrijarhalni obrasci koje moramo da menjamo”, zaključila je Mihajlović.