Objedinjeni istim zahtevima poručuju: Izlazimo na ulicu kako ne bismo završili na ulici

Na zajedničkom protestu ispred Vlade Srbije okupila su se brojna objedinjena udruženja ugostitelja i Ivent industrije Srbije. Kako navode organizatori, posle 12 meseci apela za pomoć, poštovanja mera i sporadičnog poslovanja u nemogućim uslovima u situaciji u kojoj se njihovi apeli i zahtevi za pomoć ne čuju i ne prepoznaju, oni nemaju drugog izbora osim da ih iznesu tamo gde će ih čuti svi – na ulicu.

“Dovedeni na rub egzistencije, najavljujemo da ćemo do konačnog dogovora sa vlastima biti prinuđeni da izlazimo na ulicu kako ne bismo završili na ulici. Izlazićemo sve dok predstavnici vlasti ne shvate da naši zahtevi nisu pitanje profita nego pukog opstanka i da mi više nemamo drugu opciju. Država kojoj plaćamo porez i sve ostale dažbine sada mora pomoći, jer drugo rešenje za naše probleme ne postoji”, napominju organizatori.

“Preduzeli smo sve moguće mere zaštite. Nemamo želju da bilo koga ugrožavamo i nadamo se da će i Vlada Srbije biti odgovorna i da neće dozvoliti da i narednog ponedeljka opet izlazimo na ulicu. Zabranili su nam rad i moraju da nam daju neku pomoć”, kazao je za naš portal predsednik Udruženja noćnih barova i klubova Miša Relić.

Prema njegovim rečima, vladi su zahtevi predati, ali ni posle 24 dana nema nikakvog odgovora. “Nismo želeli protest, mesecima smo pokušavali da na sve demokratske i ljudske načine objasnimo u kom smo problemu. Dovedeni smo u situaciju da nemamo izbora. Plašimo se da su nas zaboravili i vreme je da ih podsetimo”.

Protest je okupio 11 udruženja ugostitelja i predstavnika ivent industrije, promotera i koncertnih organizatora. Pored ugostitelja iz Beograda, tu su i ugostitelji iz Kraljeva, Bora, Zaječara, Niša, Valjeva i Vranja.

“Danas Beograd odlučuje da li mi treba ili ne treba da postojimo. Svi ugostitelji imaju priliku da na pola sata zatvore svoje lokale i pokažu bunt i da to što su im dozvolili da rade u baštama sa jednim čovekom na devet kvadratnih metara nema nikakve logike”, rekao je Relić.

Predsednik skupštine Udruženja Ivent industrije Srbije Boško Bubanja na skupu je podsetio da je svima njima formalno rad zabranjen već 13 meseci i da su se protestu pridružili i ugostitelji koji imaju razna ograničenja i kojima je rad obesmišljen merama Kriznog štaba.

Bubanja smatra da je jedno od rešenja da Krizni štab i vlada hitno usvoji mere koje je propisao Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, kojim je propisano pod kojim uslovima ivent industrija može da počne sa radom.

Ključni zahtevi objedinjenih udruženja su:

• Moratorijum na sve dugove ugostitelja prema državi i EPS, kao i sprečavanje blokade računa, izbacivanja iz lokala i onemogućavanja snabdevanja strujom, sve dok se ne bude dogovorena direktna pomoć firmama, odnosno dok se poslovanje ne vrati u normalu.

• Obezbeđenje minimalaca za sve ugostitelje do povratka u normalne tokove poslovanja.

• Umanjenje doprinosa u odnosu na radno vreme i dozvoljen kapacitet poslovanja.

• Direktna pomoć klubovima i ivent centrima, kao i svim ugostiteljskim firmama koje su u proteklih godinu dana (od 1. aprila 2019. do 1. aprila 2020.) imali pad poslovanja i to za one koji su imali 70 odsto pada prometa pomoć u iznosu od 12 odsto (jedan odsto prometa mesečno). 

• Za one koji su imali od 50 do 70 odsto pada prometa pomoć u iznosu od 7,2 odsto (0,6 odsto prometa mesečno) u navedenom periodu.

• Otvaranje nove brze kreditne linije kako za ugostiteljske firme, ali i za zaposlene u ugostiteljstvu, uz garanciju države bankama.

Takođe, organizatori protesta predlažu da se oformi savetodavno telo pri Kriznom štabu, sastavljeno od ugostitelja, koje bi pomoglo da mere budu razumljive ugostiteljima i komunalnoj policiji, kao i izvodljive na terenu. Da se napravi jasan plan otvaranja ugostiteljskih objekata po sektorima u odnosu na broj vakcinisanih osoba.

Cilj svih zahteva je, kako navode, obezbeđivanje sredstava kojima bi ove ugrožene privredne grane platile makar deo dugova prema državi za period u kom im je zabranjeno poslovanje. Podsećaju da će najmanje 70 odsto tog novca direktno biti vraćeno u državnu kasu kroz naplatu doprinosa, lokalnih taksi, poreza i struje.