Očekuje se da visoke kamatne stope ostanu do daljeg

Predviđanja ukazuju da će Turska ekonomija ojačati za 4,8 odsto u 2021. godini usled ublažavanja restriktivnih mera zbog pandemije korona virusa, dok se očekuje da će visoka inflacija ostati glavno ekonomsko pitanje. Prognoze govore da će inflacija dostići rekordnu vrednost od 18 odsto u aprilu, pre nego što počne da opada.

Prethodne prognoze zasnovane su na anketi Reuters u kojoj je učestvovalo 34 ekonomista ispitanih između 6. i 13. aprila, prenosi Daily Sabah. Očekivani rast BDP u drugom tromesečju tekuće godine je 14,9 odsto, a u prognozi za narednu godinu stoji porast BDP za 3,7 procenata.

Turska je kao jedna od retkih zemalja izbegla pad BDP u 2020. godini, koju je uprkos pandemiji završila sa rastom BDP od 1,8 odsto, kako glase zvanični podaci. U drugom tromesečju prošle godine registrovan je pad ekonomije za 10 odsto, ali je usledio brz oporavak zahvaljujući intenzivnom kreditiranju državnih banaka u drugoj polovini godine.

U Turskoj bi vlasti mogle da se vrate politici kojoj je prioritet kratkoročni rast putem labavije monetarne politike i bržeg rasta zajmova, ocenila je UniCredit banka revidirajući na više prognozu rasta turske ekonomije u 2021. godini, zbog očekivanih podataka o ekonomskoj ekspanziji u prvom kvartalu. Održivo ublažavanje epidemioloških restrikcija i oporavak turizma mogli bi da podrže rast uslužnog sektora, procenjuje UniCredit.

Vlada je ovog meseca ponovo uvela zaključavanje tokom vikenda i ograničenje ugostiteljskih usluga, kao i svih vrsta okupljanja, kako bi turističku sezonu dočekala u što boljem epidemiološkom stanju, jer je turizam glavni izvor deviznih prihoda Turske. Odluka Rusije da zbog širenja korona virusa u Turskoj zabrani letove prema toj zemlji i iz nje od 15. aprila do 1. juna dovela je u pitanje dolazak gostiju iz Rusije, koji su bukirali 530.000 aranžmana.

Mnogi veruju da odluka Moskve ima političku pozadinu, budući da je doneta dva dana nakon što se turski predsednik sastao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, ali bi poboljšanje epidemiološke situacije u Turskoj ipak moglo da pomogne da ona ne bude produžena preko leta.

Godišnja inflacija u Turskoj popela se u martu na više od 16 odsto, a novi turski guverner Sahap Kavčoglu, četvrti u poslednjih 20 meseci, rekao je da je zbog toga za sada potrebna stroga monetarna politika. Centralna banka Turske očekuje da će do kraja godine pasti na 9,4 odsto, a da će stroga monetarna politika ostati na snazi do 2023. kada bi trebalo da padne na planiranih pet procenata.

Od Kavčoglua se ne očekuje da na prvom sastanku o monetarnoj politici u četvrtak donese odluku o smanjenju referentnih kamatnih stopa od 19 procenata. Deutsche Welle navodi da je pred njim “sudnji dan“, podsećajući da je Kavčoglu pre šest nedelja pisao kolumnu protiv smanjenja kamatne stope.

Lira je oslabila čak 15 odsto nakon što je Erdogan u martu smenio guvernera Naci Agbala, a strani investitori rasprodali su tursku imovinu najbržim tempom u poslednjih 15 godina usled straha od preokreta čvrste monetarne politike.

Pad vrednosti valute i obećanja novog guvernera o čvrstoj monetarnoj politici u kombinaciji sa inflacijom iz marta, uverili su tržište da Centralna banka neće uskoro smanjiti kamatne stope, kao i da bi one mogle biti postepeno umanjene na 15 odsto do kraja godine.