Očekuje se povećanje računa za struju

Direktor Sekretarijata energetske zajednice Janez Kopač izjavio je da zemlje Zapadnog Balkana odlažu uvođenje tarifa na emisije ugljen-dioksida što je duže moguće, jer su u strahu od društvenog nezadovoljstva koje bi došlo zbog rasta cene struje.

Evropska unija bi, prema njegovim rečima, trebalo da izvrši pritisak tako što će tražiti zemljama da se pridruže Sistemu trgovine emisijama EU, dok bi sa druge strane obezbedila finansijske podsticaje za upravljanje socijalnim posledicama postepenog ukidanja ugljenika.

„Proizvodnja struje u zemljama Zapadnog Balkana dosta je jeftinija nego u Evropskoj uniji“, istakao je Kopač u intervjuu za Euraktiv i dodao će se time pozabaviti Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika.

Na pitanje da li očekuje da se takse na emisije ugljen-dioksida primene na zemlje jugoistočne Evrope koje su članice Energetske zajednice, Kopač se nada da će te zemlje imati poseban status.

„Nadam se da će imati poseban status, jer su učesnici jedinstvenog tržišta EU. A ako se sa njima postupa kao sa trećim zemljama na isti način kao sa Rusijom, Turskom ili Marokom, to bi moglo da ugrozi čitav proces evropskih integracija koji se odvijao u poslednjih 15 godina“, naglasio je on.

Na pitanje zašto ove zemlje nisu deo ETS, iako su potpisnice Pariskog sporazuma, napomenuo je da one to odlažu što je duže moguće. Dodao je i da je Crna Gora jedina koja je uvela cenu za emisije ugljenika, ali da je to mala zemlja koja nema više od pet učesnika na tom tržištu.

„Primena cena ugljenika definitivno će značiti rast cena električne energije i to je nešto čega se političari plaše“, naveo je Kopač. On je kazao da su cene električne energije za domaćinstva u svim ovim zemljama postavljene znatno ispod proseka EU.

Kako je istakao, 16 termoelektrana u zemljama Zapadnog Balkana, koje su zastarele, proizvode više štetnih materija nego 250 termoelektrana na ugalj koje se nalaze na prostoru Evropske unije. Ipak, napomenuo je, da te elektrane proizvode jeftinu električnu energiju koja obezbeđuje prihode vladi, rudarima i lokalnom stanovništvu zbog složenog sistema subvencija.

Kada je u pitanju ugalj, Kopač je naveo da su zemlje sa najvećim problemom Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina.

„I Srbija i Bosna se 70 procenata oslanjaju na ugalj, a Kosovo je 95 odsto zavisno. Sada su svi potpisali Sofijsku deklaraciju, što znači da su se obavezali na postupno ukidanje uglja do 2050. godine“, rekao je Kopač i dodao da je Srbija jedina zemlja u regionu koja svoju budućnost gradi na uglju – gradi jednu novu elektranu na ugalj, a obnavlja još dve.