Očekuje se snažni rast tražnje za svim robama i uslugama

Pandemija nam je pokazala koliko smo, kao privreda, ranjivi, ali i koliko je važno ulaganje u znanja i veštine zaposlenih. „Potpuno je jasno da svaku firmu napred gura pet odsto natprosečnih i ostali koji moraju da znaju da ih prate. Metalac je tako funkcionisao i prethodne godine, ulagali smo u znanje, veštinu, digitalizaciju procesa i usluga. Čini mi se da spremno dočekujemo snažan rast tražnje koji se uskoro očekuje„, kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe i UO Metalca.

Slično mišljenje ima i Saša Popović, suvlasnik i direktor Vega IT iz Novog Sada.

„Bez obzira na prirodu naše delatnosti, početak pandemije doneo je firmi pad prihoda više od 30 odsto. Zahvaljujući angažovanju zaposlenih, pokrenute su neke nove aktivnosti. Napravljen je tim koji se bavi biznis razvojem, počeo da generiše nove poslove i klijente. Zahvaljujući tome, zaposlili smo u poslednjih šest meseci još oko sto ljudi“, ističe Popović.

Za Darka Budeča, osnivača i direktora firme Buck, pandemijska godina bila je pozitivno poslovno iznenađenje.

„Firma je iz pandemije izvukla sve moguće benefite. U startu, kada je pandemija počela, otpisali smo deset do 15 odsto kapitala, a nismo izgubili ništa. U prethodnoj godini smo investirali, pripremali platforme za robotizaciju i spremni dočekujemo veliki investicioni ciklus. U narednom periodu doći će do velikog rasta tražnje. Zato smo se trudili da proširimo kapacitete i širenje firme u svakom smislu, kao i da radimo na razvijanju inovativnih proizvoda. Mislimo da dolazi naše vreme“, zaključuje Budeč.

Luka Stanić, suvlasnik BG reklama, koji je i eksluzivni snabdevač kompanije Google, ističe da je pandemijska godina bila jedna od najboljih u istoriji firme. Ove godine, dodaje, više osećaju posledice krize.

„Određen broj naših klijenata imao je ogroman pad, jer mi snabdevamo baš one koji fizički imaju maloprodajne objekte. Ali, neke druge industrije su imale veće prilive, pa samim tim i veće budžete, kao što su duvanska ili gejming industrija“, naglašava Stanić.

Ovo su samo neki od stavova koje su ovi privrednici izrekli na panel diskusiji koju je organizovao fakultet FEFA, povodom 18 godina postojanja, sa temom „Konkurentnost srpske privrede u digitalno doba“.

Njihov skoro jedinstven stav je da bez ulaganja u zaposlene nema ni inovativnosti ni konkurentnosti.

Inovativnost kao prednost

„Počeli smo da radimo pre skoro 30 godina, u zemlji koja je bila potpuno zatvorena. Možda nas je to i usmerilo da tržišta posmatramo globalno. Siguran sam da, ko god se oslanja samo na srpsko tržište, teško da može da ostvari uspeh u punom kapacitetu. Od početka smo išli na to da su znanje i inovativnost konkurentska prednost. U najmanju ruku, baš taj pristup nas je i izvukao iz krize. Imali smo uvek proizvode koji su tri do pet godina ispred tržišta. To je ogromna zaštita od rizika. Obrazovanje, agilnost na svim nivoima i digitalizacija, to je bila naša prednost prethodnih 12 godina. Danas, čini mi se, to više nije prednost, jer je svima dostupna. Konkurentnost je brzina i kadrovi koji su dobro i multidisciplinarno obučeni“, objašnjava Budeč i naglašava da je plan kompanije na čijem je čelu da, uskoro, zajedno sa saradnicima sa beogradskog Mašinskog fakulteta, u funkciju stave robote koji će zameniti određene postupke u neophodnim procesima, pre svega one koji nisu ekološki prihvatljivi za rad čoveka.

Saša Popović iz novosadskog VEGA IT zaključuje da se njihova odluka da u što većoj meri diverzifikuju svoje aktivnosti pokazala kao ispravna.

„Uz konstantno ulaganje u dodatna znanja i veštine menadžmenta, pa i svih zaposlenih, odlučili smo da što više diverzifikujemo svoja sredstva u nova znanja i usluge. I to ne samo u okviru svoje firme. Osnovali smo, u relativno kratkom periodu, sedam kompanija u Novom Sadu koje vode naše kolege iz firme i koji nas vide kao partnere. Na ovaj način širimo mrežu posla, ali, na neki način, obezbeđujemo da zaposleni koji su kvalitetni imaju motiv da rade sa nama. Pored toga, koristimo mogućnost da zaposleni koji to zaslužuju dobijaju udeo u našem d.o.o.“, napominje Popović.

Luka Stanić iz BG Reklama napominje da 95 odsto njihovog prometa ide u izvoz, ponajviše u Nemačku, Švajcarsku, Veliku Britaniju, Austriju, delom i u SAD.

„Pokazalo se da je posedovanje znanja važno u bilo kojoj industriji. Inovativnost dolazi iz znanja ljudi koji rade. Digitalizacija, kao alat, koristi ljudima koji mogu da je koriste. Nama je najveći izazov da zaposlimo i zadržimo ljude. Svi treba da budemo zadovoljni što zbog podsticaja investicija u Srbiji pada zaposlenost, ali je problem ako zbog tih investitora naše firme ne mogu da dođu do kadrova“, zaključuje Stanić.

Privredni ambijent

On dodaje i da je u Srbiji kliše jeftino zaduživanje kod banaka i da se celo polje investicija svodi upravo na zajmove.

„U svetu postoji čitav spektar usluga, razni fondovi koji se mogu smatrati i pokretačkom snagom tih industrija. Niko iz Silicijumske doline nije otišao u banku i obezbedio investiciju u svoju firmu kroz kredit“, konstatuje Stanić.

Vukadinović, takođe, podseća na važnost dobrog privrednog ambijenta.

„Mi radimo i u drugim državama i pokazalo se da je Srbija u nekim segmentima privrednog ambijenta još daleko od nekih zemalja. Recimo, u Rusiji se sudski spor završi za šest meseci, a kod nas traje godinama. Veoma je za privredu važna vladavina prava i efikasno sudstvo“, zaključuje Vukadinović.

On napominje i da je, ne samo u Srbiji, danas teško praviti poslovne planove. „Mi planiramo najduže za tri godine. Jednostavno, vremena su potpuno turbulentna. Recimo, potpuno je besmisleno što smo mi napravili poslovni plan, ako su nam limovi ranije koštali 500, a danas 1.500 evra po toni. Mada, konkretno za limove, mislim da je u pitanju špekulativni trend koji će se do leta okončati“, ističe Vukadinović

Dr Tanja Kuzman sa FEFA fakulteta saglasna je da je danas teško praviti poslovne planove.

„Ipak, preduzetnici koji su shvatili da su danas u fokusu potrebe korisnika imaće konkurentniju poziciju. Ako možete da predvidite šta će biti potreba tržišta za tri ili pet godina, imate i kartu za globalnu konkurentnost. S druge strane, investitori više ne žele da rade sa onima koji smatraju da njihova ideja pre realizacije u proizvod ili uslugu treba da bude tajna. Jer, ako je neko drugi sposobniji da taj proizvod ili uslugu napravi kvalitetnije i jeftinije, znači da onaj čiji je bila ideja nije dovoljno konkurentan i investitor onda odustaje“, zaključuje Kuzman.