Očekuje se sniženje cene gasa u Srbiji

Dugo najavljivani gasovod Balkanski tok proradio je prvog dana 2021. godine. Pošto se očekuje sniženje nabavne cene gasa, treba očekivati i sniženje cena grejanja, obećavaju iz Ministarstva energetike, a potvrđuju i u Udruženju za gas Srbije.

„U Republici Srbiji se oko 90 procenata energije, za potrebe centralnog grejanja građana dobija iz prirodnog gasa. Zbog niže nabavne cene gasa mora da bude niža i prodajna cena i to ne samo za toplane, već i za industriju i građanstvo“, izjavio je za Biznis.rs predsednik Udruženja za gas Srbije, dr Vojislav Vuletić.

Naime, iz mesta Gospođinci u Vojvodini sada teče gas ka Mađarskoj, gde će, kako je najavljeno, biti čvorište odakle će ruski gas teći i ka Bosni i Hercegovini.

„Puštanjem u eksploataciju Balkanskog toka, odnosno snabdevanjem potrošača iz dva pravca, obezbeđena je pouzdanost i sigurnost njihovog snabdevanja, što je veoma važno za funkcionisanje energetskog sistema Srbije“, objašnjava dr Vuletić.

Da podsetimo, Sjedinjene Američke Države instistirale su da se Srbija odrekne potrošnje ruskog gasa i pređe na gas iz SAD i drugih izvora preko terminala tečnog prirodnog gasa (LNG). Međutim, Srbija nema gasnu vezu ni sa jednim LNG terminalom, a taj gas bi mogao da bude skuplji od ruskog.

Cena gasa na bugarsko-srpskoj granici biće 155 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, a direktor Srbijagasa nedavno je naveo da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara. Prema njegovim najavama, nabavka za srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. godine biće od 60 do 90 dolara jeftinija za 1.000 kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi.

Transportni troškovi za snabdevanje gasom su tako manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30 dolara, a do skora je plaćan između 40 i 70 dolara, jer je kroz mađarske gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije. Kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara, ali se još uvek ne zna koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji.

„Do sada je gas kupovan na granici Ukrajine i njegova cena je bila uvećana za tranzitnu taksu kroz Mađarsku. Cena gasa iz Balkanskog toka ugovara se na našoj granici sa Bugarskom i nije opterećena tranzitnim taksama. Iz tog razloga cena gasa iz Balkanskog toka biće niža od cene koju smo do sada plaćali“, objasnio je dr Vuletić.

U Ministarstvu energetike Srbije kažu da cena gasa do sada nije interesovala državne institucije – ni Srbijagas, niti prethodno Ministarstvo, ali da će to morati da se promeni.

Uredbom o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom predviđeno je nekoliko stvari. Naime, predlog za promenu cene toplotne energije zbog porasta varijabilnog dela cene, može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ako se smanji za više od pet procenata. To znači da, pošto se očekuje sniženje nabavne cene gasa, treba očekivati i sniženje cena grejanja.

Loša gasifikacija u Srbiji

Ministarstvo energetike za lošu gasifikaciju Srbije takođe smatra odgovornim Srbijagas uz reči da je gasifikacija nedovoljna i da se odvijala nedopustivo sporo.

„Moramo imati diverzifikaciju izvora, odnosno snabdevača, i samo tada ćemo imati gasnu bezbednost, a ako se opredeljujemo da zemlju gasifikujemo, onda to mora biti strateški cilj. Građani sa gasifikacijom dobijaju kvalitetniji energent koji manje utiče na životnu sredinu i veću sigurnost u snabdevanju i u količini, i u kvalitetu. Ali potrebno je da tržište gasa u Srbiji bude pregledno i otvoreno, da potrošači imaju mogućnost izbora, a sve to nije moguće dok se ne promeni način funkcionisanja Srbijagasa. Nažalost, projekti gasifikacije u Srbiji kasne godinama, i zato imamo toliko nizak procenat domaćinstava koja su priključena na gasnu mrežu“, tvrde u Ministarstvu energetike.

Dodaju i da se pitanje smanjenja određenih naknada koje naplaćuju lokalne samouprave može rešiti, ali da je neophodno da se projekti gasifikacije realizuju mnogo preglednije i efikasnije. Zbog toga ovo Ministarstvo najavljuje da će budno kontrolisati ovaj proces, kako se ne bi čekalo decenijama da se neki deo države gasifikuje.

Dodatne investicije na pomolu

Novi gasovod kroz Srbiju nudi još dosta mogućnosti – osim što će biti dovoljno gasa za industriju i domaćinstva, biće ga i za izgradnju najavljenih gasnih elektrana, što bi moglo da privuče i nove investicije.

„Iz Bugarske u Srbiju će moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara godišnje, a Srbija do sada troši nešto više od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Procene su da će i bez gasnih elektrana potrošnja gasa porasti na 3,7 do 4,4 milijarde metara kubnih“, izjavila je za DW urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković.

Osim toga, od izuzetnog značaja je i ekološki efekat – smanjiće se zagađenje vazduha iz individualnih ložišta. U Ministarstvu energetike ističu i da u gasnom sektoru postoji prostor i za druge vrste investicija, od gasnih skladišta, preko interkonekcija, za šta je, kako kažu, opet potrebno „da imamo snažniji, efikasniji i finansijski održiv Srbijagas“.

Moguća gasna povezanost sa Hrvatskom

Na jugu Srbije, gasovod je stigao do Leskovca, odnosno, do Vladičinog Hana. U Ministarstvu očekuju da bi gas do Vranja mogao da stigne krajem 2022. godine. Ove godine se po planu radi projektovanje kraka ka BiH, odnosno ka Republici Srpskoj, kojim će ka Banjaluci moći da se isporučuje gas iz Balkanskog toka.

Takođe, ove godine će se krenuti i sa izgradnjom još jedne gasne konekcije sa Bugarskom – od Niša do Dimitrovgrada, koja će biti povezana gasovodnim sistemom kod Sofije. Tom trasom moći će da se transportuje i gas iz Grčke, iz Južnog koridora.

„Projektom Južnog toka, od koga se odustalo 2014. godine zbog lobiranja iz Vašingtona i Brisela, bio je predviđen i krak ka Hrvatskoj. Mada u to vreme hrvatski političari nisu pokazali interes da se spoje na srpski gasovodni sistem, neki hrvatski analitičari sada tvrde da će u budućnosti i gasna konekcija Srbije i Hrvatske biti izgrađena“, nagovestila je Putniković.