Od 2022. do 2024. godine 22 ekonomske ključne reforme

Ministarstvo finansija objavilo je na svom sajtu preliminarnu listu strukturnih ekonomskih reformi od 2022. do 2024. godine, koja sadrži 22 ključne reforme, među kojima je i dalja transformacija Poreske uprave.

Glavni cilj ove strukturne reforme je da Poreska uprava postane organizacija koju karakteriše moderno digitalno poslovanje, navedeno je u dokumentu.

Zatim da Poreska uprava bude administracija orijentisana ka pružanju usluga poreskim obveznicima, da se usluge pružaju u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i da postoji analiza rizika koja omogućava efikasno korišćenje raspoloživih resursa za optimizaciju prikupljanja prihoda.

Reforma podrazumeva tri komponente, prva je integrisani informacioni sistem baziran na COTS-u, koji ukršta i proverava podatke Poreske uprave i trećih strana u cilju otkrivanja poreskih obveznika koji ne posluju u skladu sa propisima (nabavka i početak implementacije COTS se očekuje u 2022.godini).

Druga komponenta je lični e-Portal prilagođen svakom poreskom obvezniku, koji predstavlja modul za direktnu komunikaciju pojedinca sa Poreskom upravom, a treće je unapređenje stručnog obrazovanja poreskih službenika na Poreskoj akademiji.

Navedena su tri ključna izazova za konkurentnost i inkluzivni rast, i povezane strukturne reforme.

Prvi izazov je povećanje zaposlenosti, posebno mladih i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada, a povezane reforme su: Uspostavljanje okvira za uvođenje Garancija za mlade u Srbiji, Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada i Unapređenje ambijenta za podsticanje, podršku i praćenje cirkularnih i ekonomskih migracija.

Drugi izazov je Unapređenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije, a reforme su: Unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka – ePapir, Održivo i efikasno upravljanje privrednim subjektima u vlasništvu Srbije (PSRS) i Razvoj domaćeg tržišta kapitala kroz uvođenje novih pravnih instituta i obezbeđivanje većeg stepena zaštite investitora.

Treći ključni izazov je Efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta, a tu su reforme: Razvoj energetskog tržišta uz izgradnju energetske infrastrukture i Unapređenje uslova za povećanje energetske efikasnosti kroz unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i obezbeđenje podsticaja .

Kada je reč o oblasti Upravljanja javnim finansijama, predviđene reforme su: Transformacija Poreske uprave i Uvođenje novog modela fiskalizacije i prelazak na elektronsko fakturisanje.

U oblasti Zelene tranzicije, sprovodiće se reforme: Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije i Uspostavljanje depozitnog sistema u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom.

U oblasti Digitalna transformacija predviđene reforme su: Razvoj i unapređenje nacionalne informaciono-komunikacione infrastrukture i Uspostavljanje infrastrukture i okruženja za kreiranje i primenu inovativnih i rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji.

U oblasti Istraživanje, razvoj i inovacije, sprovodiće se reforma i Razvoj startap ekosistema i Stvaranje uslova za razvoj bionauka i bioekonomije kroz izgradnju BIO4 Kampusa.

Kada je reč o Reformi u oblasti ekonomskih integracija, predviđena je reforma Unapređenje uslova i uklanjanje prepreka trgovini.

U oblasti Reforme transportnog tržišta biće sprovedena Reforma železnice kroz unapređenje bezbednosti u železničkom saobraćaju i efikasnosti putničkog saobraćaja, a u oblasti Poljoprivreda, industrija i usluge reforme: Unapređenje konkurentnosti poljoprivrede i Bezbedan i kvalitetan proizvod – faktor razvoja industrije.

U oblasti Obrazovanje i veštine radiće se na reformi Digitalizacija sistema obrazovanja i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema obrazovanja.

Kada je reč o poslednje dve oblasti Socijalna zaštita i inkluzija i Sistemi zdravstvene zaštite, radiće se i reforma: Digitalizacija u zdravstvenom sistemu.