Odlično prvo polugodište za tržište svetskog kapitala

Prvih šest meseci ove godine su jedno od najprofitabilnijih razdoblja na svetskim tržištima kapitala u posljednjih dvadeset godina, prenosi Bankar.me.

S druge strane, u mnogim evropskim zemljama banke naplaćuju visoke godišnje naknade za visoke iznose na računima pojedinaca. Isto se odnosi i na slovenačko tržište. S većim udelom vakcinisane populacije, očekuje se skok maloprodajne trke u sledećim mesecima. To znači da zbog toga (osim depozita) očekuje porast inflacije u letnjim i jesenjim mesecima, čemu doprinosi i rast cena sirovina na svetskom tržištu.

Prva polovina 2021. godine je iza nas, i biće zapamćena u Evropi, posebno nakon trećeg talasa korone. Američki indeks deonica S&P 500 doneo je prinos od 18 odsto u prvoj polovini godine, nemački DAX zabeležio je prinos od 13 procenata, američki indeks tehnoloških kompanija NASDAQ dobio je 16 odsto, dok je slovenački SBITOP indeks s prinosom od 25 procenata prošao još bolje (indeksni prinosa mere se u evrima). Uprkos većem rastu domaćeg indeksa, domaća vlasnička ulaganja poput Krke, Cinkarne Celje, NLB, Zavarovalne grupe Sava, Triglav Petrola i Telekoma i dalje su vrlo zanimljiva ulaganja s obzirom na uspešno poslovanje i cenu deonica na tržištu.

Globalna tržišta deonica sada beleže peti uzastopni kvartal rasta na krilima širenja vakcinisanih i otvaranja ekonomije u kojima svet predvode Sjedinjene Američke Države. Zato ne čudi da nedavno jačanje dolara, čemu je odlučujući doprinos dao “delimični zaokret” u porukama Feda, sada predviđa prva povećanja kamatnih stopa za 2023. godinu. Kurs EURUSD pao je za 2,8 odsto u prvoj polovini ove godine. Cene zlata pale su za više od šest procenta, dok su cene nafte WTI i Brent već porasle za 56, odnosno 47 osto, zbog odluka OPEC + i oporavka potražnje u dolarima. Cene aluminijuma i bakra porasle su za 27, odnosno 21 odsto, a rude gvožđa za 26 procenata. Može se spomenuti da je rast mnogih roba počeo usporavati ili čak opadati u maju, ali još uvek se može očekivati njihov doprinos inflaciji, a potražnja će se oporaviti u sljedećih nekoliko meseci.

Stanovništvo će početi da troši svoju sada veću ušteđevinu u drugoj polovini godine i biće više kredita za domaćinstva. To će povoljno uticati na cene deonica preduzeća u drugoj polovini godine, dok se nastavlja stimulativna monetarna politika. Poslednje, ali ne najmanje važno, u mnogim će se evropskim zemljama rast proizvodnje uskoro nadopuniti povećanjem potrošnje u uslužnom sektoru. Potrošnja domaćinstava u evrozoni vratiće se i biće jedan od ključnih akceleratora oporavka u drugoj polovini ove godine, kako kod kuće, tako i u evrozoni generalno.