Ograničenje cena osnovnih namirnica ističe krajem januara, stručnjaci tvrde da je poskupljenje neminovno

Vlada Srbije donela je 30. novembra prošle godine Uredbu o ograničavanju visine cena osnovnih životnih namirnica.

Ova odluka odnosi se na šećer, brašno tipa T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti, čije cene ne mogu da budu više od onih zabeleženih na dan 15. novembra 2021. godine.

„Donošenjem ove Uredbe cene pomenutih proizvoda u naredna dva meseca ne smeju prelaziti nivo od 15. novembra ove godine. Vlada će u slučaju potrebe produžiti ovu meru i nakon isteka 60 dana“, rekla je tada ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i dodala da je mera bila neophodna u cilju zaštite životnog standarda građana.

Uredba je stupila na snagu 1. decembra i primenjuje se u trajanju od 60 dana, tako da ograničenje praktično važi do kraja januara, a ne – kako su neki mediji preneli tokom vikenda – do 15. januara.

Kako je objašnjeno u dokumentu, ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i ne odnosi se na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje), već na one pre sniženja.

Agroekonomista Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da bi uredbu trebalo produžiti za najmanje još 60 dana, imajući u vidu da se cene navedenih osnovnih namirnica „ne smiruju“.

„Imajući u vidu visoke cene inputa, odnosno onoga što nam je ušlo u setvu kada su u pitanju pšenica, ovas, ječam, raž ili uljana repica, vidimo da nam tek narednih meseci dolaze visoke cene, što će se osetiti kada bude trebalo da se prehranjuje pšenica i da se uzimaju mineralna đubriva. Pritom je i gorivo poskupelo. Po mojoj proceni, cene namirnica će biti na istom nivou ili za oko 10 do 15 odsto veće do jeseni. Stoga, imajući u vidu da se rast cena osnovnih prehrambenih proizvoda ne smanjuje i još uvek je u laganoj uzlaznoj liniji, treba računati da će se trend rasta nastaviti, možda ne tako oštro, ali postepeno, sve do kraja jeseni“, objašnjava naš sagovornik.

Prostran je podsetio da su i Narodna banka Srbije (NBS) i pojedini ekonomisti govorili o smirivanju cena, ali ipak smatra da će ove namirnice i dalje imati trend laganog rasta cena. On dodaje i da, bez obzira na to što je bilo kritika jer u uslovima liberalnog tržišta država utvrđuje cene nekih proizvoda, to nije samo naša karakteristika, već nešto što se dešava i u razvijenim zapadnim zemljama.

„Ograničavanje cena nekih proizvoda primenjuju i zapadne zemlje i neke države EU, a pojedine razmišljaju o tome, uprkos činjenici da se radi o liberalnim tržištima. To je sada prisutno i u nekim kapitalističkim zemljama koje dugo godina imaju tržišnu ekonomiju. Ipak ‘nužda zakon menja’, a hrana je izuzetno osetljiv proizvod“, ocenio je Milan Prostran.

S obzirom na to da uredba o ograničenju ističe krajem januara, to znači da bi trgovci mogli da podignu cene i preliju troškove na novčanike potrošača, ukoliko Vlada Srbije u međuvremenu ne produži pomenutu meru.

Da podsetimo, predviđeno je da proizvođači pet osnovnih životnih namirnica ne smeju da isporučuju u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za kršenje navedenih odredaba predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do dva miliona dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.