OKO 90 MILIONA LJUDI U SVETU BIĆE POGOĐENO EKSTREMNIM SIROMAŠTVOM Zbog korona krize

Očekuje se da će 90 miliona ljudi biti pogođeno ekstremnim siromaštvom, a dugoročne ekonomske posledice uticaja pandemije na svetsku ekonomiju još nije moguće sagledati, navodi se u analizi prognoza MMF o oporavku globalne ekonomije od korona krize, koja je objavljena u najnovijem izdanju ekonomskog biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

Kako se navodi, MMF je najnovijoj redovnoj polugodišnjoj publikaciji dao naslov „Dugačak i težak uspon“. U njoj je dat pregled ekonomskih kretanja u 195 zemalјa sveta, zajedno sa projekcijama rasta, perspektivama oporavka i merama koje bi državama trebalo da posluže kao smernice u borbi za očuvanje ekonomskih fundamenata, devastiranih epidemijom. Prema procenama Fonda u 2020. godini očekuje se pad globalne ekonomije od -4,4 odsto i oporavak u 2021. godini, sa rastom od 5,2 procenta.

Ipak u svim analizama međunarodnih finansijskih i drugih institucija dominiraju negativni rizici kao što su ponovno razbuktavanje zaraze, preuranjeno povlačenje mera ekonomske podrške, pogoršanje uslova zaduživanja, mada po ovom pitanju ima i drugačijih gledišta, manjak likvidnosti i insolventnost u pojedinim sektorima, političke tenzije i nemiri.

Zabrinjavajuće su i dugoročne posledice pandemije – naime, već je izvesno da će zaduženost neminovno eskalirati, negativne posledice onlajn nastave osetiće cela generacija današnjih učenika, produktivnost će zbog toga i zbog manjka investicija biti dugoročno ugrožena, a više od 90 miliona lјudi širom sveta moglo bi da se nađe ispod linije siromaštva, tj. na prihodima nižim od 1,90 dolara dnevno.

Iako su već preduzete mnoge akcije sa cilјem da se prevenira kolaps svetske privrede (EU paket oporavka u vrednosti od 750 milijardi evra, ali i mere na nivou pojedinačnih država), jedino sa dolaskom vakcine koja će biti dostupna svima može se očekivati prestanak agonije i postepeni oporavak, ocenjuje se u časopisu.

Srednjoročno usporavanje globalnog privrednog rasta

Zemle regiona Centralne i Istočne Evrope sa kojima je inače Srbija uporediva u razvojnoj trajektoriji imaće pad od oko pet odsto. Korekcija naviše, izvršena u oktobru, dovodi se u vezu sa neočekivano brzim oporavkom Kine, kao i znatnom otpornošću ekonomija SAD i EU na novonastalu krizu. Na srednji rok predviđa se usporavanje globalnog rasta na oko 3,5 odsto u periodu od 2021, uz smanjenje životnog standarda i povećanje nejednakosti.

Pandemija je različito uticala na ekonomije sveta, te tako kod pojedinih možemo primetiti relativnu stabilnost omogućenu državnim merama i novčanom pomoći stanovništvu (Kina, SAD, EU), dok su kod drugih rezultati primetno lošiji (Indija, Meksiko, Koreja, Filipini) usled odsustva adekvatnih mera, intenziteta i rasprostanjenosti virusa, pada izvoza i oslablјenog priliva doznaka. Izražena regionalna nejednakost primećuje se kod zemalјa Latinske Amerike, snažno pogođenim pandemijom virusa i višegodišnjim ekonomsko-političkim krizama, a zatim i u Centralnoj Aziji, Podsaharskoj Africi i na Bliskom istoku usled pada proizvodnje i niske cene nafte.

Sa druge strane, Kina će zbog tražnje za medicinskom opremom i opremom za rad od kuće, povećanom proizvodnjom i izvozom, uspeti da se u rekordnom roku izdigne i stigne do pozitivne stope rasta od 1,9 odsto (2020), odnosno 8,2 odsto (2021). Uspeh Kine je još očigledniji kada se uporedi sa statistikom projektovanog rasta drugih razvijenih i rastućih ekonomija: SAD -4.3 odsto (2020), odnosno 3,1 odsto (2021); EU -8,3 odsto (2020), odnosno 5,2 odsto (2021); Japan -5,3 odsto (2020) i 2,3 odsto (2021); Indija čak -10,3 odsto u 2020. ali sa oporavkom na 8,8 odsto u 2021.

Posle Kine, najbrži oporavak u 2021 zabeležiće SAD, Kanada, Nemačka i Indija. To daje više optimizma za ekonomiju Srbije s obzirom na najintenzivnije trgovinske i poslovne relacije između ekonomije Srbije i ekonomije Nemačke kao i sve snažnije poslovne i investicione odnose sa Kinom.

Velika pomoć države u razvijenim ekonomijama

Razvijene ekonomije dobile su značajniju državnu pomoć u borbi protiv korona virusa – na fiskalne odnosno diskrecione mere do sada je utrošeno prosečno oko devet odsto BDP, kao i dodatnih 11 odsto u vidu ubrizgavanja kapitala, otkupa aktive i zajmova i davanja kreditnih garancija. S druge strane, rastuće i zemlјe u razvoju izdvojile su 3,5 odsto BDP u vidu diskrecione pomoći i nešto više od dva odsto u vidu likvidne podrške. Evropska Unija obezbedila je paket oporavka od pandemije u vrednosti od pomenutih 750 milijardi evra, od čega su polovina grantovi.

Sa cilјem izbegavanja najgoreg scenarija, američke Federalne rezerve (FED) su objavile zaokret u strategiji vođenja monetarne politike, podešavajući cilјanu inflaciju na fleksibilan nivo od oko dva odsto na srednji rok, čime je produžen period niskih kamatnih stopa. I centralne banke širom sveta, da bi sačuvale monetarnu stabilnost, preduzele su različite akcije: smanjenje referentne kamatne stope, kreditne olakšice, otkup aktive i sl. Agresivne monetarne mere obezbedile su tržišno poverenje, doprinele su pobolјšanju uslova finansiranja, ali i zadržavanju prinosa na obveznice na nivou s početka godine, budući da je premija na rizik ostala na niskom nivou zahvalјujući podršci države.

To se odrazilo na globalna finansijska tržišta tako da je cena novca ostala niska naravno zavisno i od uslova i makroekonomskih parametara koji karakterišu zajmotražioce. Ovakve povoljne okolnosti na finansijskim tržištima i svoj dobar makroekonomski ambijent iskoristila je i Srbija i nedavno emitovala evroobvezniocu vrednosti 1,2 milijarde dolara postigavši nikada nižu kuponsku kamatnu stopu od 1,066 odsto na iznos hedžovan u evro izraz čime je Srbija zamenila ranije skupe kredite i time olakšala svoju dužničku poziciju.

Što se tiče kursnih fluktuacija, u periodu od aprila do kraja septembra dolar je depresirao za 4,5 odsto, odražavajući na taj način neizvesnost u pogledu kretanja američke ekonomije. Istovremeno, evro je apresirao za četiri odsto, zahvalјujući pozitivnim očekivanjima. Ojačao je i kineski juan, dok su valute azijskih ekonomija zadržale stabilnost tokom celog leta. Jaču depresijaciju su pretpele samo neke zemlјe izvoznice berzanskih proizvoda: Rusija, Argentina, Brazil i Turska.

Očekuje se jedino ciklični porast cena medicinske opreme i osnovnih namirnica, ali će efekti slabe agregatne potražnje nadmašiti ove uticaje.

Cena nafte je inicijalno opala za 60 odsto između februara i aprila, nakon čega je OPEC+ smanjio proizvodnju za 9,7 miliona barela dnevno u maju i junu. Planirano je dalјe smanjenje proizvodnje, za još 7,7 miliona barela dnevno do decembra 2020, i za 5,8 miliona barela dnevno do aprila 2022. Zahvalјujući smanjenoj proizvodnji, cena nafte je zadržana na oko 40 dolara, i najverovatnije će ostati na tom nivou do kraja 2020. Nakon toga očekuje se da dostigne 48 dolara, što je za 25 odsto niže od prosečne cene tokom 2019. godine. Najveću prepreku oporavku cene nafte predstavlјa kontrakcija turizma i povezanost saobraćaja.

Kao makroekonomski segment koji će verovatno pretrpeti najveće posledice pandemije ističe se tržište rada. Zaposlenost je na mnogo nižem nivou nego pre pandemije, a što kriza bude duže trajala, to će biti sve više nezaposlenih lica.

Tržište rada je u Srbiji ostalo vrlo stabilno tokom 2020. Tako je u trećem kvartalu 2020. pad zaposlenosti (u odnosu na isti kvartal 2019) bio svega 0,1 odsto (apsolutno samo 2.100 lica manje zaposlenih). Stopa nezaposlenosti je ostala stabilna i jednocifrena (devet odsto). Spoljnotrgovinska razmena Srbije se oporavljala posle aprilskog zatvaranja sve vreme tako da je u oktobru zabeležen pad izvoza za 10 meseci od svega 5,2 procenta.

Makroekonomska politika Srbije je okrenuta investiranju i u javnoj i u privatnoj sferi. To je moguće uz očuvanje nivoa javnog duga ispod zacrtane granice zahvaljujući veoma solidnoj fiskalnoj poziciji stvorenoj u godinama pre krize. Budžeti Srbije i u 2020. i u 2021. nikada nisu nadmašeni po ulaganju u javne radove i pomoć privatnom sektoru u održanju likvidnosti. Ovaj kurs naše politike pohvaljen je i od misije MMF, sa kojim je Srbija upravo uspešno završila aranžman posvećen koordinaciji ekonomskih politika, navodi se u analizi.

Prognoze ekonomskog rasta Srbije za 2020. i 2021. godinu

Prema raspoloživim pokazatelјima, koji nedvosmisleno ukazuju na oživlјavanje ekonomije nakon prolećnog zatvaranja, MMF je predvideo pad BDP od -1,5 odsto u 2020. godini, a zatim oporavak i rast od pet odsto u 2021. Što se tiče najvažnijih ekonomskih pokazatelјa, oni su u datim okolnostima pokazali izvesnu otpornost i prilagodlјivost krizi. Stabilnost monetarnog sistema je očuvana, što pokazuje niska inflacija (1,8 odsto u septembru i oktobru), ali i likvidan i dobro kapitalizovan bankarski sistem.

Fiskalni izdaci će u ovoj godini biti veći od očekivanih, ali se očekuje da budžetski deficit neće preći devet odsto, a javni dug 60 odsto BDP.

Plan budžeta za 2021. godinu predviđa deficit od tri odsto BDP, što je znatno pobolјšanje, to jest konsolidacija u odnosu na 2020. godinu – naime, prema drugom rebalansu budžeta, projektovan je deficit u iznosu od 8,8 odsto u 2020. godini, koji je rezultat neplaniranih fiskalnih izdataka koji su usledili kao podrška ekonomiji u oporavku od posledica epidemije. Radi postizanja fiskalnog rezultata od minus tri odsto BDP, za 2021. godinu su predviđeni rashodi za 14,6 odsto manji i prihodi za 3,5 odsto veći u odnosu na rebalansiran budžet za 2020. godinu.

Ono što je odlika budžeta za 2021. godinu je to da je on razvojni, budući da je za javna ulaganja izdvojeno oko 270 milijardi dinara (u 2020. bilo je izdvojeno 202 milijarde dinara), što je najveća suma do sada. U tom smislu, treba naznačiti da je, uzimajući u obzir strukturu rashoda, budžet u saglasnosti sa preporukama MMF o sprovođenju kontracikličnih mera sve dok postoji potreba za tim, eliminisanju suvišnih rashoda i kontrolu rasta zarada u javnom sektoru i penzija. Nјegov glavni cilј je uspostavlјanje kontrole nad javnim finansijama uz vraćanje javnog duga na silaznu putanju, navodi se u analizi.