Opada broj kartičnih prevara na nivou jugoistočne Evrope

Poslednji objavljeni podaci kompanije Nielsen Report pokazuju da su tokom 2019. godine troškovi na osnovu zloupotreba kreditnih i platnih kartica dosegli vrednost od 28,6 milijardi dolara širom sveta, od čega je tržiše Sjedinjenih Američkih Država obuhvatalo čak trećinu tog iznosa, a samim tim predstavljalo i najpogođeniju pojedinačnu teritoriju.

Statistika za pandemijom pogođenu 2020. godinu još uvek nije objavljena, no analitičari tvrde da je u SAD došlo do novog rasta zloupotreba. S druge strane, pitanje je da li globalno tržište prati taj “američki trend”.

“Od pojave virusa Covid-19 do danas, stope zloupotreba u svetu održavaju se na niskom nivou, a primetan je i njihov trend pada širom istočne i jugoistočne Evrope. Ako pogledamo konkretno kretanja na kanalima e-trgovine u ovim regionima, vidimo očigledan trend pada stopa zloupotreba uz intenzivan rast prodaje tokom istog vremenskog perioda. Srpsko tržište, kao najveće u jugoistočnoj Evropi, pokazuje sličnu dinamiku”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Larisa Makarova, senior direktor u sektoru rizika kompanijie Visa za jugoistočnu i istočnu Evropu.

Visa je najveći izdavalac platnih kartica na svetu, pa neprestano mora da radi na održavanju visokog nivoa bezbednosnih standarda ulažući u nove tehnologije, rešenja za praćenje i potvrdu identiteta zasnovana na veštačkoj inteligenciji, prediktivnoj analitici i mašinskom učenju kako bi osigurala sigurnost digitalnih plaćanja za svoje korisnike na više od 200 tržišta i u više od 160 valuta širom sveta.

Prema rečima naše sagovornice, korisnici bi i sami mogli da preduzmu neke osnovne poteze kako bi se kvalitetnije zaštitili od pokušaja krađe njihovih podataka u internet prevarama.  Važno je početi od jednostavnih koraka kao što je redovno ažuriranje aplikacija i softvera na laptopovima ili pametnim telefonima koje potrošači koriste za plaćanja.

“Potrebno je uveriti se da banka koja je izdala vašu karticu pruža uslugu instant sms ili push obaveštenja, kako biste u realnom vremenu pratili promet novca na vašem računu. To vam omogućava da pravovremeno reagujete u slučaju zloupotrebe i obavestite banku koja je karticu izdala. Za sigurnu online kupovinu trebalo bi da izaberete veb stranice koje u svom imenu imaju prefiks https i vidljivu ikonu katanca. Takve stranice su dizajnirane da izdrže upade hakera i preporučuju se kao sigurnije prilikom obrade uplata. Trebalo bi da proverite u banci koja je izdala karticu da li je vaša kartica za kupovinu putem interneta registrovana na online potvrdu identiteta vlasnika kartice (jednokratnu lozinku ili novu 3DS2.0 tehnologiju)”, napominje Makarova, i dodaje da, bez obzira na tehnološka rešenja koja se danas koriste za obezbeđivanje sigurnosti digitalnih plaćanja, vlasnici kartica igraju značajnu ulogu u zaštiti vlastitih podataka.

Ukoliko ne čuvaju svoje lične podatke, korisnici kartica lako mogu da postanu žrtve takozvanog „socijalnog inženjeringa“. Kao sve drugo što je vredno, tako i osetljive podatke o računu ili kartici (broj računa, PIN kod, CVV2 kod sa poleđine kartice, jednokratna šifra) ne bi trebalo deliti sa drugima.

“Ako vas neko zove u ime banke i traži bilo koju vrstu ličnih informacija – vaše ime, prezime, prebivalište, ime druge banke čije usluge koristite ili slično – kao i podatke o kartici, trebalo bi da odmah završite razgovor. Imajte u vidu da vaša banka već raspolaže svim potrebnim podacima i ne bi postavila takva pitanja u komunikaciji koju sama inicira. Sve su to pokušaji ‘socijalnog inženjeringa’. Trebalo bi da budete svesni da takve ‘socijalne hakere’ obično obučavaju psiholozi kako bi već od prvih minuta poziva pridobili vaše poverenje i saznali što više informacija od vas. Prikupljanje podataka može se vršiti kroz nekoliko telefonskih poziva u dužim vremenskim intervalima, u zavisnosti od toga koliko informacija ćete pružiti pri svakom pokušaju zloupotrebe”, upozorava ekspertkinja kompanije Visa.

Pored toga, za potrošače su izuzetno važni i osnovna finansijska pismenost i poznavanje modernih tehnologija, kako bi smanjili rizik od zloupotreba.

Kompanija Visa više od 60 godina na globalnom nivou razvija inovativne i besplatne programe finansijske pismenosti namenjene edukaciji vlasnika kartica. Ovakve inicijative omogućavaju efikasno učenje o osnovama upravljanja ličnim finansijama i mudrog korišćenja novih tehnologija.

Jedna od kompanijinih najnovijih inicijativa u regionu jugoistočne Evrope sprovedena je krajem prethodne godine pod nazivom „Sačuvaj i zaštiti – prioriteti digitalnih plaćanja“. Vlasnici kartica dobili su tada niz praktičnih bezbednosnih saveta o digitalnom plaćanju, uključujući tehnike samozaštite od socijalnog inžinjeringa.

“Zajedničke aktivnosti korisnika kartica, finansijskih institucija i platnih sistema obezbediće uslove za dalji razvoj brzog, praktičnog i sigurnog bezgotovinskog plaćanja i opšti  ekonomski napredak”, zaključuje Larisa Makarova.