Oporavak Evropske unije biće dvostruko duži od kineskog i američkog, Srbija u dobroj poziciji

U Beogradu je završen prvi dan 28. izdanja Kopaonik biznis foruma, koji je zbog epidemioloških razloga publika pratila online.

Na otvaranju se govorilo o svetu i Srbiji posle COVID-19 pandemije, kao i startap ekosistemima u našoj zemlji.

Najnovija dešavanja sa ove najznačajnije poslovne manifestacije pratite uživo na portalu Biznis.rs i u narednim danima.

Oporavak EU dvostruko duži od Kine i SAD

Na otvaranju prvog dana Kopaonik biznis foruma je govorio Aleksandar Vlahović i Saveza ekonomista Srbije. U novi set panela publiku je uveo pitanjem – ima li lekcije iz kovid krize?

Vlahović je naveo da su, uprkos očekivanjima da će ovo biti prva velika manifestacija ove godine, morali biti promenjeni vreme, mesto i format održavanja.

„Svetsku ekonomiju očekuju velike strukturne promene. One su neophodne da bi se obezbedio dugoročni ekonomski oporavak podržan Četvrtom industrijskom revolucijom, održivim razvojem, prilagođenim sistemom zdravstvene zaštite i obrazovanja“, rekao je Vlahović.

On je dodao da je pandemija izazvala neviđeni ekonomski pad, a korona virus je postao tema broj jedan i najveća briga današnjice.

Ipak, izrazio je očekivanje da će pred kraj 2021. globalna ekonomska aktivnost dostići pretkrizni nivo. Međutim, za Evropsku Uniju će oporavak biti dvostruko duži od Kine i Sjedinjenih država. Tek pred kraj 2022. ove zemlje će dostići nivo iz 2019 godine, pokazale su prognoze Evropske komisije.

Prema rečima Vlahovića, dodatna fiskalna podrška privredi Srbije će biti neophodna i u narednoj godini, jer kriza još traje. Novi program neselektivne podrške privredi nosi povećanje deficita budžeta od sedam odsto, što će neminovno dovesti do povećanja javnog duga.

Projektovani rast BDP od šest odsto, objasnio je on, deluje optimistično, ali ne i nerealno. To će zavisiti od sektora industrije, poljoprivrede i građevinarstva koji su pokazali veliku otpornost u pandemiji.

Jedan od osnovnih razloga zašto je Srbija imala bolje rezultate od evropskih zemalja je tradicionalna struktura BDP, otporna na krizne situacije, ali ona mora da se menja da bi se privreda razvijala. Oporavak naše zemlje zavisiće i od tempa kojim idu zemlje Evropske Unije, posebno velikih trgovinskih partnera Srbije kao što su Italija i Nemačka.

Tabaković: Na temeljima pre pandemije stoje dobri rezultati Srbije

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je izjavila kako je ova institucija bila utočište za prve reakcije u krizi. Na šokove koje imaju privremeni karakter, reagovalo se privremenim merama, rekla je ona.

Uprkos skepticizmu, prema rečima guvernerke, rezultati govore da su mere bile adekvatne i pravovremene. Industrija se oporavlja brže od očekivanog, a formalno tržište rada je u martu veće za 72.000 ljudi u poređenju sa 2020. godinom.

Zabaković je rekla da su bile važne koordinisane mere, a ne samo ekonomska politika. „Bez ljudi nema ekonomije“, izjavila je Tabaković, i dodala da je sprovedena uspešna vakcinacija, ali i unapređena regionalna saradnja.

„Konsenzus postoji da su zemlje u kojima su nosioci politika dobro radili pre krize bile spremne da na krizu odgovore jače i brže“, kazala je guvernerka.

Ona je dodala da zahvaljujući antikriznim merama NBS i Vlade, Srbija ima stabilnu industriju, stabilnu valutu i zdrave javne finansije. Kako je rekla, pokazalo se da smo otporniji na krizu nego što je to bio slučaj 2008. godine, a sve to zahvaljujući potencijalu koji je izgrađen pre pandemije.

Tabaković je izlaganje zaključila prikazom nekoliko istraživanja NBS kojima je potkrepila svoje tvrdnje.

Mali: Prosečna plata 2025. biće 900 evra

Ministar finansija Siniša mali je na početku svog izlaganja istakao da je Srbija ostvarila izuzetan ekonomski uspeh u godini pandemije.

„Neosporno je da verovatno živimo i radimo tokom najveće ekonomske krize povezane sa zdravstvom ikada“, rekao je Mali, osvrnuvši se na uspehe Vlade tokom pandemije koje su preneli najuticajniji svetski mediji.

Prema njegovim rečima, reakcije su bile pravovremene i efikasne. Vlada trenutno sprovodi treći paket pomoći privredi i građanima, a svi oni u zbiru vrede oko osam milijardi evra, odnosno preko 17 odsto BDP. Zahvaljujući tome, nije bilo crnih scenarija masovnih otpuštanja i zatvaranja fabrika, istakao je Mali.

Pored uspeha u vođenju zdravstvene krize, on je pad BDP od jedan odsto označio kao jedan od tri najbolja rezultata u Evropi, izuzev Irske i Turske. Mali je predvideo da će rast 2021, uprkos procenama međunarodnih finansijskih institucija, biti bliži sedam nego šest odsto.

Prema njegovim rečima, uprkos ogromnim ulaganjima učešće javnog duga u BDP je bilo ispod 60 odsto, odnosno ispod nivoa Mastrihta, i to će se zadržati ove godine. Stopa nezaposlenosti je sa 10,4 odsto 2019. pala na devet odsto, dok je 2012. godine svaki četvrti građanin bio nezaposlen, naveo je Mali.

On je dodao da budžet za 2021. godnu ima tri aspekta, to su povećanje penzija, plata i minimalne cene rada, kapitalne investicije od 7,2 odsto BDP, što je preko 430 milijardi dinara, i investicije u zdravstvo.

Mali je najavio da je težak, ali ostvariv cilj da u Srbiji prosečna plata u naredne četiri godine dostigne 900 evra.

Menadžment zdravstva bolna tačka Srbije

Stručnjaci iz oblasti medicine su istakli dobre aspekte zdravstvenog sistema u pandemiji, ali su se složili da je jedna od najvećih mana upravljanje, to jest menadžment koji mora da se poboljša.

Direktorka Kliničkog centra Vojvodine (KCV), Stokić Edita je ocenila reakciju zdravstva u krizi peticom sa zvezdicom.

Ona je navela da je infekcija dovela do neizvesnosti na polju intenziteta i dužine trajanja. Šok je nastao zbog rapidnog rasta broja pacijenata i raspoloživih kapaciteta, lekova i osoblja.

„U KCV je reorganizacija sprovedena za tri sata i kapaciteti su se dodatno povećavali kako se povećavao broj pacijenata“, rekla je Stokić, i dodala da je u rešavanju problema bio potreban multidisciplinarni pristup. Ona se osvrnula na Republički fond za zdravstveno osiguranje koji je pravovremeno činio dostupnim lekove za tretman ove virusne infekcije.

Ispred privatnog zdravstva obratila se vlasnica centra Belmedic, Jasmina Knežević. Prema njenim rečima, entuzijazam lekara je održao sistem, a pokazalo se da su ljudski resursi bili više nijansi iznad očekivanja, ali bolji i u poređenju sa regionom.

Za Knežević menadžerski sistem upravljanja zdravstvenim ustanovama nije bio najbolji, zbog čega je trpela organizacija. Nije se vodilo računa o troškovima, kao i koliko su investicije doprinosile efikasnosti. Ona očekuje da će se veliki iskorak napraviti digitalizacijom, što je najbolji put da se sistem sredi.

„Posle pandemije su isplivali ljudi koji su se dobro snalazili u menadžerskom sektoru, nadam se da će država to iskoristiti da naše zdravstvo bude brže, lakše i efikasnije“. izjavila je Knežević.

Kao stubove društva, profesor Medicinskog Fakulteta u Beogradu, Dragan Delić je naveo obrazovanje, prirodni priraštaj i zdravlje populacije. Prema njegovim rečima, reforma zdravstva je postala prazna floskula, a Srbiji zapravo decenijama nedostaje nova zdravstvena politika.

Delić je istakao da zdravstvo nije potrošnja već investicija, a za jednu siromašnu zemlju nije dobro i veliki problem je rukovođenje sistemom. Da bi se pandemija savladala uspešno, dodao je, uprkos požrtvovanosti medicinara koja je išla do sagorevanja, potrebni su znanje, dobra organizacija, nove tehnologije i odgovornoost – kao najslabija karika.

Kako je rekao, treba promeniti kadrovsku politiku, od upisa na medicinske fakulteta (školovanje jednog lekara košta 58.000 evra), zatim stažiranje, prijem na posao, sekundarna selekcija, usavršavanje i na kraju odlazak u penziju.

Delić je naveo kao oš jedan krupan problem, upravljanje sa tri paralelna zdravstvena sistema – državnim, privatnim i vojnim, koji najviše zaostaje.

Lekcije za EU i SAD iz pandemije

U diskusiji o lekcijama koje je svet izvukao iz pandemije su govorili Sem Fabrici (Sem Fabrizi) iz delegacije EU u Srbiji, ambasador SAD – Entoni Godfri (Anthony Godfrey), ambasador Italije – Karlo Lo Kašo (Carlo Lo Cascio) i ambasador Nemačke – Tomas Šib (Thomas Schieb).

Fabrici je rekao da EU nije bila pripremljena u martu 2020, jer do tada nikada nije bilo ovakve pandemije u Evropi.

On je naveo da je reakcija unije bila usporena i da su pravljene neke greške. Međutim, dodao je da se mnogo toga učinilo, EU je sačuvala jedinstveno tržište, učestvovala u nalaženju vakcine a oformljen je i najinkluzivniji sistem „Covax“.

Ipak, Fabrici je protekla dešavanja sagledao kao pozidivnu priču, i kao dobar znak naveo da je samo godinu dana kasnije stupila na snagu faza oporavka.

Ambasador Godfri je istakao da je bez obzira na teško stanje u SAD zadovoljan reakcijom nadležnih, posebno ulaganjima u nauku i nabavkom vakcina.

Neki od izazova sa kojima su se Amerikanci suočavali, prema njegovim rečima, pomalo liče na one u Srbiji. Mislio je na to da ljudi tamo, kao i u našoj zemlji, ne vole da rade šta im se kaže.

Godfri je najavio da međunarodne organizacije mogu iz pandemije da uspostave saradnju i pripreme se za buduće krize, kojih će sigurno biti.

Italija je imala veliki broj žrtava pandemije, i imala jednu od najtežih situacija u Evropi, podvukao je ambasador ove zemlje Lo Kašo. Građani su bili disciplinovani i podržali mere, dodao je, zbog čega je došlo do napretka, pa ova zemlja do sada ima gotovo 30 miliona vakcinisanih.

Lo Kašo je kao lekciju koja je usledila 18 meseci posle pandemije istakao to da smo „ujedinjeni snažni, a podeljeni slabi“.

Za Nemačku je, prema rečima Šiba, solidarnost i saradnja sa drugim zemljama bila glavni princip u pobeđivanju pandemije.

On je istakao da je tokom predsedavanja Nemačke EU postignut finansijski okvir za ekonomski oporavak. Ali, Šib smatra da oporavak treba da se odvija na inteligentan način.

Kako od „nove normalnosti“ do „bolje normalnosti“

Tema šestog panela je bila načinu da se od „nove normalnosti“ stigne do „bolje normalnosti“, uz rešenja koja nudi Četvrta industrijska revolucija.

Govorili su Dragan Đuričić sa Ekonomskog, Vidosav Majstorović i Radivoje Mitrović sa Mašinskog fakulteta, direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, i Vlastimir Vuković iz Komercijalne banke.

„Ono što je Srbija uradila da bi održala ekonomiju, bilo je kao kod bicikla – pedale moraju da se okreću da ne biste pali“, izjavio je Đuričić, i dodao da su zbog toga forsirane javne investicije.

Prema njegovim rečima, zemlja je nastojala da održi i priliv direktnih stranih investicija, koje su 2020. godine pale, ali su i dalje na visokom nivou. BDP je posle pada od 46 odsto u drugom kvartalu prošle godine uspeo da dođe do godišnjeg pada od -1, a od 2021. beleži pozitivan rast od 1,2 što govori da je nastupila faza oporavka.

Međutim, Đuričić je objasnio da je za kreatore ekonomskih politika veliki problem što je učešće industrije u BDP na nivou od 20 odsto. Oni moraju da usmeravaju ekonomske aktivnosti prema prioritetnim sektorima, koji poboljšavaju i održavaju fiskalni balans.

„Ljudi koji sede ovde smatraju da su rešenja u novoj industrijalizaciji“, istakao je Đuričić, i dodao da nije dobra početna pozicija Srbije na polju, kolokvijalno rečeno, industrije 4.0.

Kovačević je izjavio da industrija čuva značajan doprinos BDP, ali i da menja svoju strukturu u pravcu ka industriji 4.0.

On je posebno istakao da se projektovani ciljevi neće dostići, ako se ne reši spora transformacija javnih preduzeća, veliko učešće države u privredi, spore reforme i energetska efikasnost.

Digitalna ekonomija u svetu posle Covid-19

Na sedmom panelu su govorili vodeći ljudi srpskog i slovenačkog A1 – Dejan Turk, Telekoma – Vladimir Lučić, Telenora – Majk Mišel (Mike Michele), TeleGroup – Diana Gligorijević, i multinacionalne kompanije SAS – Tajfun Topkoč (Tayfun Topkoc).

„Bez dobre infrastrukture nije moguće razvijati digitalnu ekonomiju i digitalne servise. Kombinacija optičke infrastrukture i 5G je ono na čemu će se bazirati infrastruktura“, rekao je Lučić.

On je dodao da će se razvoj završiti za dve godine, kada će biti dostupno dva miliona optičkih priključaka. Pored korišćenja za sopstvene potrebe, Telekom će ih rentirati zainteresovanim igračima na tržišnoj utakmici.

Turk je objasnio da je transformacija Vip u A1 kompletno obavljena digitalno i na daljinu. Uz to kompanija je lansirala nekoliko inovacija, od kojih je jedna online prodavnica, u kojoj potrošači mogu da urade sve što i u realnom svetu.

„Na početku je bilo najbitnije da budemo odgovorni prema zaposlenima, da budemo brži i agilniji od konkurencije. Promenilo se to da moramo da budemo brži i od virusa“, izjavio je Turk, i dodao da je uočena prilika da može da se radi još efikasnije, kao i da digitalizacija ne znači samo više raditi sa ICT tehnologijama.

Gligorijević je navela da znanja i veštine TeleGroup mogu da pomognu izgradnju optičke infrastrukture. Kompanija je, prema njenim rečima, u vreme pandemije uradila mnogo i na digitalizaciji sopstvenog poslovanja, ali i unapredila rad lokalnih samouprava i zdravstvenih centara u regionu.

„Pokazalo se da možemo da se brzo transformišemo i omogućimo digitalne modele poslovanja našim klijentima“, rekla je Gligorijević.

Mišel je naveo da su se pojavile brojne inovacije u komunikaciji sa kupcima. To je polje u koje Telenor mnogo investira, posebno na polju veštačke inteligencije (AI), u čemu očekuje kompetitivnu bitku na tržištu.

„Plavi petak“ je jedan takav projekat, dodao je, gde je poslednjeg petka kreirano više od milion personalizovanih ponuda korisnicima Telenor aplikacije. AI analizira potrebe i ponašanja kupaca kako bi se napravio najbolji odgovor na njihove potrebe, objasnio je on.

Sve što ima veze sa digitalizacijom uveliko je deo našeg života

O razvoju digitalne ekonomije, u smislu javno-privatnog partnerstva i saradnje u svim sektorima, govorili su Jelena Ristić iz kompanije Mastercard, Jelena Bojović iz NALED i Nenad Paunović iz Kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu Vlade Srbije.

Ristić je istakla da ne treba razdvajati digitalnu od održive ekonomije. To je u prvi plan istakla pandemija, ne samo kao teorijski koncept, već praktičnu primenu održive digitalne ekonomije, objasnila je ona.

„Za vreme pandemije smo videli koliko smo globalno povezani i koliko smo ranjivi“, rekla je Ristić, i dodala da je povezivanje digitalne i održive ekonomije naša sadašnjost i budućnost.

U domenu digitalizacije, prema rečima Bojović, nije urađeno mnogo projekata tipa javno-privatnog partnerstva, iako Srbija ima dobru regulativu.

Ona smatra da je jednim delom uzrok tome „praistorijski antagonizam između državnog i privatnog sektora“. Prema njenim rečima, javno-privatna partnerstva se temelje na opštem javnom interesu, kao i komercijalnom interesu realnog sektora.

Paunović se nadovezao na prethodno rečeno, istakavši da više ne bi trebalo da bude podele među sektorima, jer je cela Srbija tim koji posluje na globalnom tržištu.

Kako je rekao, digitalizacija će omogućiti privrednicima da svoje poslove vode u Srbiji, podjednako kao da se nalaze bilo gde u svetu. U tom cilju se poslednjih godina radi na stvaranju adekvatnog pravnog okvira i sklone regulatorne prepreke.

Specijalni gost: Branko Milanović

Specijalni gost Kopaonik biznis foruma je bio ekonomista Branko Milanović, stručnjak za merenje i analizu socijalne nejednakosti, gostujući profesor u Centru za postdiplomske studije Univerziteta grada Njujorka (CUNY) i profesor u Londonskoj školi ekonomije.

On je govorio o počecima analize svetske raspodele dohotka na osnovu anketa o domaćinstvima. Do 90-ih godina su se otvorile Kina i Sovjetski savez, objasnio je profesor, a polako se popravljalo stanje u Africi – što je bilo neophodno da obuhvat analize sa 60 skoči na preko 90 odsto.

„Znamo da je Covid-19 više pogodio ljude koji su morali fizički da budu na poslu. Sa druge strane, u svim zapadnim zemljama, i u Srbiji, došlo je do značajne podrške velikom broju stanovnika“, rekao je on, i dodao da taj nivo državnog transfera nikada nije bio zabeležen.

Prema njegovim rečima, zbog toga je smanjena nejednakost koja bi postojala bez transfera. Milanović je rekao da ga ne bi začudilo da podaci za 2020. pokažu da se nejednakost smanjila ili ostala na istom nivou, uprkos pandemiji.

Industrija osiguranja 2020. rasla

Prvi dan Kopaonik biznis foruma zatvorio je panel o ostvarenim rezultatima industrije osiguranja, koja je prema podacima Agencije za privredne registre poslovala stabilno i zabeležila rast.

Ivana Soković iz Dunav osiguranja je rekla da se i u ovoj industriji mnogo uradilo na digitalizaciji. Svuda gde je to bilo moguće, prešlo se na online osiguranje, prijavu šteta ili su polise dostavljane na kućnu adresu.

Ona je istakla kako je ovaj sektor rastao uprkos pandemiji, kao i da je po nalogu Narodne banke Srbije plaćanje premija odlagano bez ikakvih kamata. Putna osiguranja su pala za 40 odsto, ali su rasla automobilska, kasko, osiguranja od požara, kao i od odgovornosti.

Kristof Cetl (Christoph Czettl) iz GRAWE je rekao da osiguravajuće kuće u okviru investicione politike odlučuju u šta treba ulagati, na osnovu sredstava iz tehničkih rezervi. Da bi isplaćivali osiguranja, ona moraju da se zadrže i povećaju.

On je dodao da su tipične investicije u hartije od vrednosti, bankarski depoziti i nekretnine.

Prema rečima Dragana Markovića iz Triglav osiguranja, dužina trajanja pandemije uticala je na ekonomski oporavak i razvoj infrastrukturnih projekata.

Plan „Srbija 2025″ predviđa velika ulaganja od 14 milijardi evra, pre svega u saobraćajnu infrastrukturu, poljoprivredu, veštačku inteligenciju, stanove za mlade parove, preradu otpadnih voda, i drugih strateških projekata. Marković je naveo da je pandemija dovela do malih pomeranja, ali je većina planiranih radova započela.

On je istakao da rast premija osiguranja neće pogurati samo infrastruktura, već i domen klimatskih promena, gde će biti potrebno povećati zaštitu.

Đorđo Markeđani (Giorgio Marchegiani) iz DDOR Novi Sad je umesto o novim rizicima, rekao da će radije govoriti o novim aspektima starih rizika. Kako je izjavio, pandemija je akumulirala nezamisliv rizik, koji u polisama nije pokriven ili je predviđen kao događaj koji se dešava jednom u sto godina.

Pandemija jeste pogodila finansijski sektor, kazao je Markeđani, ali je industrija osiguranja ostala otporna. Globalizacija je dovela do umrežavanja sveta, ali je rizik od kolapsa celog sistema ogroman. Tu nastupaju osiguravajuće kuće, a preživljavaju industrije i kompanije koje su na to otporne.

Na Markeđanija se nadovezao Zoran Blagojević, direktor Wiener Städtische osiguranja. On smatra da je jedan od aktuelnih rizika došao sa novim tehnologijama. Kompanije operišu sa velikim brojem ličnih podataka korisnika. Njihovo rukovanje i skladištenje postaje slaba tačka, zbog čega su sajber polise postale neophodne.

Naime, dešava se da treća lica zlonamernim postupcima onemoguće kompanijama pristup podacima i za to traže otkup. Polise takođe štite i od zlonamernih postupaka zaposlenih, objasnio je Blagojević.

Prema njegovim rečima, podatak da je 2020. godine 300.000 dolara u SAD isplaćeno licima koji su otuđila pristup bazama podataka, govori da su mete mala i srednja preduzeća. Tehnološči napredak nas je ujedno učinio slabima i ranjivijima, dodao je Blagojević, a napadi se dešavaju i velikim i složenim sistemima, pa se tako irsko zdravstvo našlo u problemu.