OPORAVAK SRBIJE NAREDNE GODINE, ISTOČNA EVROPA U NAJGOROJ RECESIJI OD 2008, ocena je Svetske banke

Rastuće ekonomije zemalja u razvoju Evrope i centralne Azije zabeležiće ove godine pad aktivnosti od 4,4 procenta, što predstavlja najgoru recesiju od globalne finansijske krize 2008, navodi se u ažuriranom izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.

Oporavak ekonomske aktivnosti očekuje se 2021. godine, u rasponu od 1,1 odsto do 3,3 odsto. Ova prognoza je i dalje veoma neizvesna, uz rizik lošijeg ishoda, saopšteno je iz Kancelarije Svetske banke u Beogradu.

Tempo oporavka zavisiće od trajanja pandemije korona virusa, raspoloživosti i distribucije vakcina, kao i razmera poboljšanja globalne trgovine i investicija. U slučaju pogoršanja pandemije rast u regionu može biti slabiji od očekivanog.

Izveštaj se dotiče i Srbije, uz konstataciju da pandemija i prateće mere za suzbijanje njenih efekata imaju snažan uticaj na privredu naše zemlje.

Svetska banka procenjuje da će pad BDP Srbije iznositi tri odsto ove godine, a naredne će započeti oporavak „sporim tempom“.

„Srbija treba da radi dalje na otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora koje su posledica slabe uprave i birokratije„, navodi se u izveštaju.

Povećanje siromaštva u regionu

Zemlje Evrope i centralne Azije moraju da prave planove za period nakon trenutnih kriza i pripreme se za snažan postpandemijski oporavak, što znači osnaživanje uprave, poboljšanje investicione klime, kao i podsticanje inovacija i digitalnog razvoja, ocena je Ane Bjerde, potpredsednice Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.

Očekuje se da pandemijom podstaknut pad ekonomske aktivnosti u 2020. poveća siromaštvo u svim zemljama regiona. Uz granicu siromaštva od 3,2 dolara na dan, dodatnih 2,2 miliona ljudi moglo bi da zapadne u siromaštvo.

Sa granicom siromaštva od 5,5 dolara na dan, koja se obično koristi kao definicija za zemlje koje po pravilu pripadaju grupama sa višim srednjim dohotkom, čak šest miliona ljudi moglo bi da postane siromšno, upozorava Svetska banka.

Pandemija je negativno uticala i na obrazovanje i zdravstvo u regionu. Zaključak posebne analize u izveštaju je da ključ snažnog oporavka u regionu leži u poboljšanju pristupa i kvalitetnom tercijarnom obrazovanju kao i smanjenju zdravstvenih rizika za odrasle.

I dok zemlje u regionu pružaju relativno dobro osnovno obrazovanje i zdravstvene usluge, prema Indeksu ljudskog kapitala Svetske banke, potrebno je više učiniti za pojedince i neke zemlje radi uspeha u budućnosti.

Obrazovanjem do posla

„Puko preživljavanje je nedovoljno, kao što je nedovoljno završiti samo osnovno obrazovanje. Odrasli treba da ostanu zdravi, aktivni i produktivni za ceo život“, kaže Asli Demirgič-Kunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, ukazujući da su ovi rizici posebno izraženi u istočnoj Evropi i Rusiji, gde je očekivani životni vek najniži u regionu.

Kvalitetno više obrazovanje od izuzetnog je značaja da bi ljudi ostali konkurentni na tržištima rada koja se brzo menjaju. Poboljšanje sistema višeg obrazovanja u zemljama zapadnog Balkana, istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije pomoglo bi im da zadrže visokokvalifikovanu radnu snagu u jeku kontinuiranog odliva stanovništva.

Rodni jaz u obrazovanju i zdravstvu širom regiona je ograničen, a tamo gde postoji, uglavnom favorizuje žene. U stvari, u izveštaju se ističe da muškarci treba da hvataju korak u oblasti osnovnog i višeg obrazovanja, prenosi Tanjug.

U svim zemljama, prisustvo žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM) znatno je niže nego prisustvo muškaraca, što ima važne implikacije, pošto osobe sa tercijarnim diplomama u STEM disciplinama imaju veće izglede za posao i veću zaradu.

Zatvaranje rodnog jaza za muškarce u osnovnom i višem obrazovanju, povećanje profesionalnih ambicija žena i razvoj interventnih mera kao što je podizanje poreza na alkohol i duvan, najvažniji su izazovi, ističe se u izveštaju.