Oporavak svetske i domaće ekonomije mogu ugroziti pandemija, inflacija i energetska kriza

Evidentno je da svet izlazi iz krize, da je oporavak u toku i da se može očekivati vraćanje na dugoročni pozitivan trend ali to će biti moguće samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama, rekao je u utorak profesor fakulteta FEFA Dušan Vujović.

U okviru FEFA Web razgovora nekadašnji srpski ministar finansija i vodeći ekonomista Svetske banke naveo je da se oporavak svetske privrede u 2021. godini očekuje se na nivou od šest odsto, a sledeće godine na nivou od oko 4,6 odsto, prenosi Tanjug.

On je naveo da postoje opasnosti da se pokrenuti svi izvori inflacije kako sa strane tražnje, tako i na strani troškova odnosno ponude.

Dodao je da fiskalna ekspanzija počinje da biva problem te da se susrećemo sa elementima poremećaja u snabdevanju što dovodi do nestašica i rasta cena.

„Tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu”, objasnio je on i dodao da je najvažnije da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu.

Vujović je primetio i pritiske uzrokovane četvrtom industrijskom revolucijom koja dovodi do potencijalnog rasta nezaposlenosti i manjka kvalitetno obučenog kadra.

Profesor FEFA i predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić, veruje da će Srbija ove godine imati privredni rast nešto preko sedam odsto, dok za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 odsto.

Dodao je da će događaji oko pandemije presudno uticati na ekonomije, te da se ne može sa sigurnošću reći pozitivno ili negativno.

„Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama. To će i dalje davati podsticaj rastu. Međutim, ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju i generalno pitanja strateškog tipa”, rekao je on.

Kako je ocenio inflacija u Srbiji je najvećim delom uvozna i na nju u ovom trenutku dominantno utiče ponuda.

Savić je rekao da sumnja da će doći do stagflacije na globalnom nivou.

“Više se govori o biflaciji, odnosno da jedan deo cena stagnira ili čak pada, dok drugi deo cena ‘vuče’ ozbiljno napred, što je trenutno situacija sa energentima. Razvoj inovativnosti mogao bi da odgovori na tekuće i potencijalne probleme, te ubrza oporavak, a kasnije i napredak”, ocenio je on.

Profesor Goran Radosavljević govoreći o energiji istakao je da je u Evropi trenutno prosečna cena električne energije četiri puta veća od proseka prethodnih 10 godina, dok je gas 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka.

„Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla“, rekao je on.

Dodao je da je diversifikacija izvora energije jako bitna, a u krizi se pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe.

„Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija“, rekao je on.

Profesor Miloš Erić rekao je da Srbija ima problem sa energetskom bezbednošću i nezavisnošću i da će se taj problem samo povećavati.

Istakao je da posebno zabrinjava izjava kako ćemo, ako cena energenata u Srbiji poraste, izgubiti strane investitore.

Založio se za traženje alternative uglju u proizvodnji energije što pre, i dodao da dok je finansiranje još jeftino treba razmišljati o nuklearnoj energiji.

Profesorka FEFA Ana Trbović ocenila je da je kod biznisa očigledna tranzicija ka otvorenim poslovnim modelima koji ne štite svoju intelektualnu svojinu već grade reputaciju i proizvod razvijaju na drugi način apostrofirajući korist od biznisa na internetu.