Opštine još moraju da uče o modelu grupnog finansiranja

Prošle godine u dobrotvornim akcijama donirano je 65 miliona evra, dvostruko više nego godinu pre, ali vrednost donacija u Srbiji je i dalje niska i čini manje od jedan odsto ukupnih prihoda kompanija.

Ovo su zaključci izneti na skupu održanom povodom završetka projekta „Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“, čiju je realizaciju omogućilo Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) putem Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.

Na skupu je istaknuto da su smanjenje troškova doniranja za privredu, razvoj online platformi za grupno finansiranje (crowdfunding) i osnaživanje kapaciteta lokalnih samouprava da, u saradnji sa lokalnim udruženjima, mapiraju potrebe, primaju i realizuju novčane donacije, samo neka od mogućih rešenja za podsticanje većih ulaganja privrede i građana u lokalni razvoj.

„Grupno finansiranje je relativno novo za lokalne zajednice, ali ne i za Srbiju, jer je, na primer, samo kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje, u protekle četiri godine ovaj vid podrške podržavan, kao instrument alternativnog finansiranja“, izjavila je direktorka GIZ Srbija, Danijela Funke.

Funke je istakla da je „uspeh NALED-ove platforme za donacije, pokrenute tokom vanrednog stanja, pokazao da grupno finansiranje ima budućnost, kada je reč o finansiranju inicijativa lokalnih samouprava“.

Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović podsetila je da je podrška donatora na početku pandemije bila usmerena prvenstveno na nacionalni nivo, pa je trebalo pronaći efikasan mehanizam za mapiranje potreba najugroženijih lokalnih samouprava i prikupljanje i realizaciju donacija, pre svega od odgovornih kompanija, ali i međunarodnih organizacija koje su bile spremne da pomognu.

„Preko naše onlajn platforme, zajedno sa našim članovima i partnerima, obezbedili smo podršku u vrednosti od 250.000 evra za 41 lokalnu samoupravu, a između ostalog isporučeno je 52 tone hrane za 11.000 domaćinstava, i sve to u roku od mesec i nešto dana“, kazala je Jovanović.

Kada je reč o poreskim podsticajima, na konferenciji je predloženo da se vrednost donacija datih lokalnim samoupravama uvek priznaje kao rashod, ukoliko je obezbeđeno namensko trošenje sredstava za opšte korisni cilj. Potrebno je i uputstvom Poreske uprave precizirati da se davanja privrede preko platformi za grupno finansiranje, takođe, mogu tretirati kao rashod.

Istaknuto je i da treba imati u vidu da više od polovine preduzeća koja je anketirao NALED, ocenjuje da ovi poreski podsticaji nemaju nikakav ili vrlo mali uticaj na nivo doniranja, dok ih svega osam odsto smatra da je to pozitivno, pa je neophodno raditi na uvođenju novih stimulativnih mera, kao što je poresko oslobođenje ili povraćaj dela doniranih sredstava na godišnjem nivou.