Organska poljoprivredna proizvodnja kao izvozna šansa

Prema najnovijim podacima Ministarstva poljoprivrede, izvoz organskih proizvoda iz Srbije u prošloj godini dostigao je nivo od više od 37 miliona evra (u 2019. godini izvoz je bio blizu 30 miliona evra), što je najveći godišnji rast izvoza u poslednje vreme, izjavila je za portal Biznis.rs generalna sekretarka organizacije Serbia Organica Ivana Simić.

Ona je naglasila da Srbija 99 odsto svoje organske proizvodnje izvozi, a da prema podacima iz 2019. godine, 85 odsto našeg izvoza ide u zemlje Evropske Unije (pre svega Nemačku, Holandiju, Italiju, Francusku), dok je na drugom mestu po izvozu SAD.

Pandemija korona virusa je, prema rečima Ivane Simić, doprinela velikom rastu potražnje za organskim proizvodima, ne samo u Evropi.

Najveći deo srpskog izvoza organske hrane predstavlja zamrznuto ili prerađeno organsko voće.

Veliki potencijal rasta

Ivana Simić naglašava da je Srbija dostigla maksimum svog izvoza u odnosu na proizvodne kapacitete, iako je potencijal za rast organske proizvodnje u Srbiji ogroman. Ona, međutim ističe, da je proces proširenja proizvodnje, kako u površinama tako i u pojedinim vrstama hrane, dugoročan i sistemski proces.

Pohvalno je što su direktne subvencije iz budžeta za organsku proizvodnju prošle godine povećane za 400 odsto, ali je potrebno da one imaju kontinuitet za duži niz godina, kako bi proizvođači imali određenu sigurnost. Subvencije po hektaru organske proizvodnje u Srbiji sada iznose oko 26 hiljada dinara i one su za naše uslove veoma dobre, iako su u odnosu na zemlje EU osetno niže, ističe Ivana Simić i potseća da Ministarstvo poljoprivrede plaća i troškove sertifikacije proizvoda, koji je komplikovan i skup.

Kako naglašava, treba očekivati iskorak u organskoj proizvodnji u segmentu povrtarstva, dok je situacija u segmentu stočarstva nešto komplikovanija, zbog veoma strogih uslova za organsku proizvodnju, posebno kada su u pitanju preradni kapaciteti, iako je primetan sve veći broj grla stoke koja se odgaja u organskim uslovima.

Kao model koji bi mogao da doprinese daljem razvoju ovog oblika poljoprivredne proizvodnje, Ivana Simić vidi sistem grupne proizvodnje, u kojem kompanija nosilac izvoza, okuplja male organske proizvođače, pomaže im da organizuju proizvodnju i sertifikaciju, ali i plasiraju svoje proizvode na tržište.

Organska proizvodnja sa tendencijom rasta

Prema podacima organizacije Serbia Organica, organskom proizvodnjom u 2019. godini u Srbiji se bavilo skoro 6,3 hiljade proizvođača, biljna proizvodnja odvijala se na više od 21 hiljade hektara, a značajno je povećana pčelarska i živinarska organska proizvodnja. Površine pod organskom proizvodnjom uvećavaju se četvrtu godinu za redom, a u odnosu na 2018. bile su veće za oko dve hiljade hektara.

Biljna organska proizvodnja obuhvatala je 0,61 procenat ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, a tri četvrtine korišćenog zemljišta bilo je obradivo dok su ostalo livade i pašnjaci, navodi se u publikaciji „Organska proizvodnja u Srbiji“.

Ratarska organska proizvodnja bila je na 57 procenata površina, voćarska na 33,5 odsto dok je najmanje zastupljena proizvodnja povrća na 1,15 procenata površina.

Ova organska proizvodnja podjednako je zastupljena u Vojvodini i regionu Južne i Istočne Srbije sa nepunih 40 procenata dok je 20,2 procenta od organske biljne proizvodnje bilo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Organska stočarska proizvodnja zabeležila je rast u tom periodu a najbrže su rasle pčelarska za 225 procenata gde je broj pčelinjih društava sa tri hiljade dosegao gotovo 10.000, i živinarska za 165 procenata.

Od 6.261 proizvođača bilo je 534 nosilaca serfitikata za organsku proizvodnju i 5.727 kooperanata.