Osnivanjem Nacionalne ekološke asocijacije ukazano na ključne izazove iz oblasti zaštite životne sredine

Visokostručna organizacija sastavljena od stručnjaka i profesora u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) želi da pruži alternativni odgovor na postojeće javne politike u domenu zaštite životne sredine u Srbiji, ali i da bude stručna podrška svim aktivistički koncipiranim organizacijama koje se bave ekologijom, istaknuto je na konferenciji u Medija Centru u Beogradu.

„Izazovi ekologije u Srbiji su višeslojni, jer se naša zemlja susreće sa zagađenjem svih medija životne sredine – vode, vazduha i zemlje. Neophodno je da se što pre promeni odnos prema ovim pitanjima, jer se radi o direktnom uticaju na zdravlje ljudi“, rečeno je na početku konferencije.

Prvi je govorio meteorolog Milenko Jovanović i predstavio je plan rada i razlog osnivanja novog i jedinstvenog ekološkog pokreta u Srbiji – NEA.

„Došlo je do povećanja jaza između onih koji žele da ostvare svoja prava u oblasti zaštite životne sredine, odnosno, zaštiti svog zdravlja, i onih koji to pravo treba da reše, a to su institucije. Postoji profesionalna i moralna dužnost da se ova pitanja razreše, dakle, ne da se o njima priča, nego da se ponude konkretna rešenja na konkretne probleme“, izjavio je Jovanović.

On je ukazao na zagađenje vode, vazduha i zemljišta, pa samim tim, kako smatra, i sve većeg narušavanja zdravlja građana. Dodao je da će NEA biti jedna stručna institucija u prikazu onoga što je realno i što treba činiti kako bi se prevazišli problemi iz oblasti ekologije.

„Nacionalna – taj naziv smo odabrali jer su to zajednički problemi građana Srbije, odnosno, svi imaju problem sa zagađenjem vode, vazduha i zemljišta. Tako što su problemi ova tri elementa povezani, tako su i naši problemi takođe povezani. Želimo da pomognemo naravno i institucijama koje žele da čuju podršku, želimo da asocijacijama građana, udruženjima građana i pokretima takođe damo stručnu podršku, da bi artikulisali ono što ih muči, ono što ne uspevaju da saznaju zbog ćutanja, pre svega, institucija“, istakao je Jovanović.

Kako je istakao, NEA je stručna i apolitična organizacija koja nije protiv bilo koga, već je, kako kaže, protiv neznanja, sakrivanja istine i nečinjenja svega što je moguće u zaštiti životne sredine, što najviše dotiče zdravlje ljudi, jer ne postoji građanin koji nije ugrožen zagađenjem.

„Mi se borimo da se to zagađenje smanji, jer nije moguće da se u 21. veku sa razvojem civilizacije vratimo u jednu čistu prirodu, ali da može i mora biti bolje. Mi nemamo nikakvo zakonsko ovlašćenje da donosimo nikakve odluke, ali se nadamo da ćemo biti jedan stručni konzilijum koji će dati dijagnozu i dati preporuku ostvarljivih rešenja kako bi se stanje poboljšalo, što treba da sprovedu institucije države“, napominje meteorolog.

Između ostalog, Jovanović je naglasio da je visok nivo aerozagađenja, što se godinama pokazuje u zvaničnim analizama, i na šta se, kako kaže, ne deluje na pravi način.  

„Ovo je direktno u vezi sa zdravljem i životom građana. Zagađenje vazduha dnevno u Srbiji ubije oko 20 ljudi, a na godišnjem nivou to je 7.300. Taj broj može i mora da se smanji. Reći da je to nemoguće i da ne treba da se radi je nestručno i nemoralno. Borićemo se da upravo to bude prioritet u rešavanju problema i kroz izmenu zakona“, naveo je Jovanović.

Na konferenciji su o konkretnim ekološkim problemima i izazovima istih govorili i geolog i bivši sekretar za zaštitu životne sredine Beograda, Branislav Božović, zatim prof. dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, arhitekta Dragoljub Bakić i međunarodni ekspert za ekologiju Dejan Lekić.