Ostupanje od fiskalnih pravila u EU važiće do 2023.

Evropska komisija saopštila je da bi odredba o odstupanju od fiskalnih pravila za zemlje članice EU, trebalo da ostane na snazi i celu narednu godinu, kako bi zemljama članicama Unije omogućila da fiskalnim merama pomažu privrede koje su u krizi zbog pandemije korona virusa.

Kako je istakao izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis, iako postoji nada za ekonomiju EU, trenutno pandemija i dalje ugrožava egzistenciju i ekonomiju u širem smislu i zbog toga bi fiskalna podrška trebalo da se nastavi dok god je potrebna. On je dodao da bi klauzula o odstupanju trebalo da ostane aktivna do 2023. godine.

Inače, EU je u martu prošle godine aktivirala klauzulu o odstupanju od budžetskih pravila kako bi se vlade mogle boriti sa ekonomskim posledicama pandemije korona virusa.

Inače, Pakt o stabilnosti i rastu (tzv. pravila iz Mastrihta) trebalo bi da obezbedi fiskalnu disciplinu država članica, po kojem deficit budžeta opšte države zemalja članica EU ne sme da bude veći od tri odsto BDP, a javni dug 60 procenata BDP.

Sa druge strane, u samom Paktu o stabilnosti i rastu predviđena je mogućnost aktiviranja odredbe o odstupanju od pravila koja se inače primenjuju, u slučajevima vanrednih okolnosti kao što je ova s pandemijom korona virusa.

Konačna odluka o ovom pitanju biće doneta u maju u konsultaciji sa državama članicama.

U dokumentu Komisije navodi se da bi fiskalna politika trebalo da ostane fleksibilna i prilagoditi se razvoju situacije. Upozorava se da nije primereno preuranjeno povlačiti fiskalnu podršku, koju bi, kako se ističe, trebalo zadržati ove i sledeće godine. Takođe se predviđa da bi posle smirivanja pandemije, fiskalne mere trebalo postupno pretvoriti u mere podrške održivom oporavku privrede.

U okviru Mehanizma podrške, državama članicama EU na raspolaganju će biti 312,5 milijardi evra bespovratnih sredstava i do 360 milijardi evra u zajmovima za podršku sprovođenju reformi i ulaganja. Kako je naglašeno, na taj način će se obezbediti značajan fiskalni podsticaj i pomoći da se ublaži rizik od razlika u Evrozoni i EU.

Nakon deaktivacije opšte klauzule o odstupanju, situacije u pojedinim državama članicama i dalje će se uzimati u obzir. Ako se država članica ne vrati na nivo privredne aktivnosti od pre krize, u potpunosti će se iskoristiti sve fleksibilnosti u okviru Pakta o stabilnosti i rastu, posebno pri predlaganju smernica za fiskalnu politiku, navodi Komisija.

Primena Mehanizma za oporavak i otpornost takođe će imati bitan uticaj na nacionalne fiskalne politike. Rashodi koji se finansiraju bespovratnim sredstvima iz Mehanizma osiguraće značajnu podršku privredi i u narednim godinama, bez povećanja nacionalnih deficita i duga.