Otvaranje računa u inostranstvu kažnjivo ako se ne ispoštuju tačno propisani uslovi

Građani – fizička lica mogu regularno da poseduju nerezidentni račun u inostranstvu ukoliko ispoštuju odredbe Zakona o deviznom poslovanju i odluke o uslovima pod kojima mogu da otvore račun u inostranstvu i na njemu drže devize.

„Ipak, u praksi je sasvim drugačija situacija jer građani nisu informisani o propisima. Smatraju da je novac njihov i da mogu da ga čuvaju tamo gde njima odgovara, a da državni organi Srbije sa tim nemaju nikakve veze. U prilog ovome ide i politika stranih banaka. U najvećem broju država službenici u banci na zahtev fizičkog lica otvoriće račun jer im odgovara da se u njihovim zemljama čuva novac“, objašnjava za naš portal ekonomista i poreski savetnik Biljana Trifunović.

“Novac je za banku roba kao svaka druga kojom se trguje. Dok građani čuvaju novac na računu banke, sa kamatom ili bez, imaju osećaj sigurnosti. Za to vreme banka zarađuje mnogo više ukoliko i plaća kamatu, jer novac koji je položen na tekući račun ‘po viđenju’, što znači da možemo u svakom trenutku da koristimo sredstva, banke plasiraju u kratkom roku i ozbiljno od tih plasmana zarađuju. Oročena sredstva se plasiraju na duži rok i banka opet profitira”, ističe naša sagovornica.  

Zbog toga je vrlo važno da građani znaju kada i pod kojim uslovima mogu legalno da otvore nerezidentni račun u inostranstvu.

“Otvaranje računa u inostranstvu zato što građanin rezident Republike Srbije tako želi kažnjivo je prema Zakonu o deviznom poslovanju”, dodaje Biljana Trifunović.

Prvi korak – podnošenje zahteva Narodnoj banci Srbije

Pre nego što pristupe otvaranju računa u inostranstvu građani moraju da dostave zahtev Narodnoj banci Srbije, uz obrazloženje zašto i gde žele da otvore račun. Ukoliko je zahtev osnovan i ispunjeni su propisani uslovi, građanin će dobiti rešenje – odobrenje da u određenoj zemlji otvori devizni nerezidentni račun.

“Zahtev za otvaranje računa treba da sadrži sledeće podatke: naziv podnosioca zahteva (ime i prezime), sedište, adresu i telefon, matični broj, osnov za držanje deviza u inostranstvu, iznos i rok za koje se traži ovo odobrenje, kao i naziv zemlje i strane banke u toj zemlji kod koje će se otvoriti ovaj račun. Uz navedeni zahtev prilaže se dokumentacija propisana ovom odlukom, pri čemu Narodna banka Srbije, ako oceni da je to potrebno, može tražiti i drugu dokumentaciju.

Kad rezident ispuni propisane uslove Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim tom rezidentu odobrava držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu.

“Rešenje se izdaje na period do godinu dana, a može se izdati i na duži rok – dok traje obaveza utvrđena ugovorima iz ove odluke. Rezident je nakon otvaranja računa u inostranstvu dužan da Narodnoj banci Srbije dostavi podatke o broju deviznog računa koji je, na osnovu odobrenja, otvorio kod banke u inostranstvu –  i to u roku od 30 dana od dana otvaranja tog računa”, napominje naša sagovornica.

Kazne od 5.000 do 150.000 dinara

Podaci o računima u inostranstvu treba da budu dostupni državnim organima zemlje u kojoj je račun otvoren, ali i državnim organima zemlje u kojoj  je fizičko lice državljanin, navodi Trifunović i dodaje da su poreske uprave umrežene i dužne da jedna drugoj dostavljaju potrebne informacije.

Na pitanje šta se dešava ukoliko se otkrije da je neko otvorio račun u inostranstvu, a da za to nije dobio dozvolu, ona objašnjava da fizičko, ali i pravno lice treba da zna da ukoliko postupi suprotno propisima može da očekuje finansijsku kaznu.

“Zakonom o deviznom poslovanju propisana je novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara. Za prekršaj će se kazniti rezident, fizičko lice, ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije”.

Ko može da poseduje račun u inostranstvu

Na osnovu Zakona o deviznom poslovanju doneta je odluka o uslovima i načinima pod kojima rezidenti, fizička lica, mogu da drže devize na računima banaka u inostranstvu i to ukoliko su u pitanju:

• diplomatska, konzularna i druga predstavništva Republike Srbije u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike;

• domaći državljani zaposleni u predstavništvima – do ukupnog iznosa zarada ostvarenih od momenta upućivanja u ta predstavništva;

• lica koja se upućuju na rad u misiju Republike Srbije u inostranstvu na osnovu odluke nadležnog organa;

• lica koja se na stručno usavršavanje u inostranstvu upućuju na osnovu rešenja – u visini troškova iz tog rešenja, kao i lica kojima se mogu prenositi sredstva plaćanja po osnovu izdržavanja porodice – do iznosa utvrđenog propisom kojim se uređuju lični i fizički prenosi sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva;

• lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije, uz dokaz o iseljenju – do iznosa koji je prenet, odnosno iznet iz Republike Srbije;

• strani državljani koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize borave u Republici Srbiji duže od jedne godine;

• vlasnici nepokretnosti u inostranstvu za prodaju ove nepokretnosti – do iznosa vrednosti nepokretnosti navedene u ugovoru o kupoprodaji;

• lica koja imaju državljanstvo Republike Srbije i prebivalište u Republici Srbiji a imaju i državljanstvo druge države,

• lica koja su ostvarila stranu penziju u zemljama s kojima nije zaključen međudržavni sporazum – radi uplate penzija.

Specijalne situacije kada je dozvoljeno otvaranje računa

Pored pobrojanih situacija na osnovu kojih se može tražiti dozvola za otvaranje nerezidentnog računa u inostranstvu, postoje i propisane specijalne situacije kada rezident može držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovom da je za to dobio odobrenje Narodne banke Srbije, objašnjava Trifunović.

To se dešava u sledećim slučajevima:

• za prikupljanje donacija i novčanih priloga iz inostranstva u naučne, kulturne i humanitarne svrhe – na osnovu kopije ugovora o donaciji ili druge dokumentacije u kojima je držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu uslov za dobijanje ovih donacija, odnosno priloga, a do iznosa iz tog ugovora, odnosno te dokumentacije;

• za naplate po sudskom rešenju u inostranstvu ako je tim rešenjem uslovljeno da se naplata vrši preko računa kod strane banke – na osnovu kopije sudskog rešenja;

• za plaćanje troškova lečenja u inostranstvu, kao i troškova boravka koji su povezani s tim lečenjem – na osnovu odgovarajuće dokumentacije koju je izdala nadležna zdravstvena institucija u Republici Srbiji ili inostranstvu i drugih dostavljenih dokaza.